Sudeći po trenutnim okolnostima, prema proceni stručnjaka, nema izgleda da će cena pšenice biti viša ni u narednom periodu. Iako je prošle godine rod u našoj zemlji bio i više nego dobar, velike zalihe ove kulture na svetskom tržištu oborile su cenu do minimuma. Zato smo istraživali na koji način možete proizvodnju ovog ozimog useva da učinite profitabilnijom. Pročitajte šta o tome kaže gospodin Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije“.
O tome zašto je cena pšenice trenutno niža nego godinama unazad, šta je prouzrokovalo takva nepovoljna dešavanja na tržištu i da li naši ratari na njih mogu da utiču razgovarali smo sa stručnjakom koji međunarodno tržište pšenice prati još od osamdesetih godina prošloga veka, gospodinom Vukosavom Sakovićem, direktorom udruženja „Žita Srbije“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Gospodine Sakoviću, kako biste ocenili trenutno stanje na tržištu pšenice? Cena je niža od one koju su proizvođači očekivali. Kako vi to tumačite i kakva će, prema vašem mišljenju, ona biti u narednom periodu?
„Mi smo svakako imali jednu dobru godinu kada je reč o pšenici. Na kraju žetve imali smo oko 2.900.000 tona pšenice, što je već tada značilo da imamo oko 1.450.000 tona više nego što su naše domaće potrebe. U žetvu smo ušli sa relativno pristojnim cenama, ja bih rekao čak i daleko boljim nego što su proizvođači očekivali.“
Ukoliko se nastavi ovako, cena pšenice će dodatno kliziti kako se približavamo žetvi, a u vreme žetve mogla bi da bude još za dinar do dva niža od sadašnje.
„U to vreme cenu su pogurali strahovi zbog visokih temperatura u Francuskoj, odnosno od podbačaja roda. Žetvu smo završili sa cenom koja je bila veća od 18 dinara po kilogramu. Ljude koji su je lagerovali, kupili i skladištili, koštala je između 18 i 18,5 dinara po kilogramu. “
„Naš izvoz pšenice u prva dva meseca ekonomske godine, dakle u julu i avgustu 2015, bio je više nego dobar, odnosno veći od 100.000 tona mesečno. To je na tržištu stvorilo prilično veliku tražnju za pšenicom i ulilo nadu proizvođačima da će to tako trajati. Zato su oni razmišljali o većoj ceni i vrlo nerado su prodavali svoju pšenicu. To je u narednim mesecima bio ozbiljan problem u izvozu.“
„Zato se umesto za očekivanih 1.200.000 tona za izvoz sada prave kalkulacije za 900.000 tona. Ako izvezemo tu količinu pšenice, nama će ostati oko 500.000 tona u zalihama, što bi bile apsolutno najveće zalihe te robe u našoj zemlji ikada. Inače, prelazne zalihe pominjem zato što one vrše veoma bitan uticaj na tržište i formiranje domaće cene. To je i logično, jer ukoliko imate robu koju nemate kome da prodate, spremni ste i da snizite cenu.“
„Odavno je poznato da cenu pšenice u našoj zemlji ne može niko da formira, ni prodavci, ni kupci. Cena ove kulture, kao berzanske robe, formira se na velikim svetskim tržištima, što je za nas region Crnog mora. Ovaj region preuzeo je primat u trgovanju žitaricama zbog velike proizvodnje u Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu i drugim zemljama. Naravno, i EU deo svoje robe otprema preko Crnog mora.“
Žetvu smo završili sa cenom koja je bila veća od 18 dinara po kilogramu.
„Zato mi moramo da se uklapamo u te cene. Ne mogu da kažem da nismo imali šansu da prodamo pšenicu. Naprotiv, imali smo dobru šansu da prodamo ovu robu još u novembru i to po ceni od 18 ili 18,5 dinara po kilogramu. Procena proizvođača je tada bila da je cena niska, a ona je u međuvremenu još više pala, sa 165 evra po toni sišla je na 139 evra. To je danas maksimalna cena za pšenicu utovarenu u rečno plovilo.“
„Kada se pominje cena od 130 evra po toni, ona se ne odnosi na proizvođače, već na kupce pšenice. Od te cene trebalo bi da se odbiju svi izvozni troškovi, koji u proseku iznose oko 10 evra. Kada izračunamo da na kraju cena iznosi 120 evra i to za kvalitetnu pšenicu, onda je to prava slika tržišne cene. Danas, po kilogramu, pšenica košta 15,50-16 dinara, u zavisnosti od mesta prodaje, odnosno od blizine luke.“
Trebalo bi da se na sve ove vaše argumente doda i činjenica da se trenutno u svetskim zalihama nalazi količina pšenice koja je dovoljna za potrošnju od 4 meseca. Kako komentarišete tu pojavu?
„Mi u udruženju pratimo međunarodno tržište pšenice još od osamdesetih godina prošloga veka i nemamo zabeleženo da su tri uzastopne godine bile rekordne u proizvodnji te kulture, kao što je to bilo u poslednje tri godine. Uz to, na pomolu je i četvrta. Upravo je proizvodnja u prethodne tri godine stvorila ogromne zalihe na svetskom nivou, koje su oborile cenu pšenice i dovele je do minimuma. Od današnje cene bila je niža samo ona u junu 2010. godine i to bez uzimanja u obzir razlike u kursu.“
„Ipak, iz ove kože se ne može. Mi smo deo globalnog, velikog svetskog tržišta i moramo izlaz tražiti upravo na njemu. Taj izlaz bi bar delimično morao da bude u rastu prosečnih prinosa, jer tako mogu da se smanje troškovi proizvodnje te da se ova kultura učini profitabilnijom. To možemo uraditi tako što ćemo paziti šta sejemo, odnosno tako što ćemo birati kvalitetnu pšenicu koja ima cenu i prođu na svetskom tržištu.“
Izlaz bi bar delimično morao da bude u rastu prosečnih prinosa, jer tako mogu da se smanje troškovi proizvodnje te da se ova kultura učini profitabilnijom.
„Takođe, rod pšenice trebalo bi da razdvajamo po klasama kvaliteta. Osim toga, očekujemo od države i da sve buduće kupovine preko Republičke direkcije za robne rezerve vrši po klasama kvaliteta kako bi poslala signal proizvođačima šta je to što se isplati i što bi trebalo proizvoditi.“
„Ukoliko to ne budemo radili, dodatno ćemo gubiti u proizvodnji pšenice, jer kada se pomeša visokokvalitetna pšenica sa onom koja se koristi kao stočna hrana, u proseku se gubi onoliko koliko iznosi razlika između kvalitetne i manje kvalitetne pšenice.“
Prošle godine na domaćem tržištu posejano je oko 600.000 hektara pšenice. To je znatno više nego prethodnih godina i takođe bi moglo da utiče na formiranje bolje cene ove kulture.
„Svakako smo prošle jeseni imali dobru setvu. Zima je bila blaga i pogodovala je razvoju pšenice. Ona je na vreme i prihranjena i već sada se očekuje natprosečan rod. Ipak, dobar rod kod nas neće dodatno uticati na smanjenje cene, jer kao što sam rekao, cena se formira na drugom tržištu. Mi kao najmanji proizvođači u regionu na cenu pšenice ne možemo da utičemo. Zato sa količinama koje imamo možemo samo da se uklapamo u cene koje već postoje.“
Mi kao najmanji proizvođači u regionu na cenu pšenice ne možemo da utičemo.
„Jedina šansa kojoj se naši proizvođači mogu nadati je da četvrta godina ne bude idealna za proizvodnju pšenice u zemljama koje su tradicionalno veliki i dobri proizvođači ove kulture. To se svakako može desiti, jer se žetva pšenice na našoj planeti odvija u svakom trenutku. Zato nam preostaje da pratimo kakvi se rezultati dobijaju i od toga napravimo prognozu za ubuduće.“
„Za sada, iako ću razočarati proizvođače, nemam da kažem ništa lepo. Ukoliko se nastavi ovako kao što jeste, cena pšenice će dodatno kliziti kako se približavamo žetvi, a u vreme žetve mogla bi da bude još za dinar do dva niža od sadašnje cene.“
Pročitajte i šta je sve prošle godine uticalo na cenu pšenice.
Sagovornik:
Vukosav Saković, Žita Srbije
Komentari