Zemljište je glavni izvor u kojem su potrebne hranljive materije u tlu potrebnih biljkama za rast. Tri glavne hranljive materije su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Zajedno čine trio poznat kao NPK. Druge važne hranljive materije su kalcijum, magnezijum i sumpor. Biljkama su takođe potrebne male količine gvožđa, mangana, cinka, bakra, bora i molibdena, poznatih kao elementi u tragovima jer su biljci potrebni samo tragovi istih. Uloga ovih hranljivih materija u rastu biljaka je složena, a ovde ćemo dati samo kratak pregled.

Osnovne  činjenice za biljne hranjive materije u tlu

Postoji 17 esencijalnih hranljivih materija koje su potrebne svim biljkama, uključujući ugljenik, vodonik i kiseonik, koje biljke dobijaju iz vazduha i vode. Evo osnova za hranljive materije u tlu.

• Azot, fosfor i kalijum su potrebni u većim količinama od drugih hranljivih materija; smatraju se primarnim makronutrijentima.
• Previše đubriva nije samo gubljenje novca, već može oštetiti biljke i štetiti životnoj sredini.

Uz odgovarajuću količinu hranljivih materija, vaša bašta može lepo da napreduje i da vam donese kilograme i kilograme plodova.

Biljkama su potrebne hranljive materije u tlu.

Piramidalni dijagram hranljivih materija naslaganih odozgo ka dole izgledao bi ovako:

 

1. Mikronutrijenti (bor, bakar, gvožđe, mangan, molibden, nikl, cink, hlor);
2. Sekundarni makronutrijenti (sumpor, kalcijum, magnezijum);
3. Primarni makronutrijenti (azot, fosfor, kalijum); Dobija se iz vazduha i vode (ugljenik, vodonik, kiseonik).

 

Kojih je to 17 esencijalnih hranljivih materija potrebnih za normalan rast biljaka

Kao i nama, biljkama su potrebne hranljive materije u različitim količinama za zdrav rast. Postoji 17 esencijalnih hranljivih materija koje su potrebne svim biljkama, uključujući ugljenik, vodonik i kiseonik, koje biljke dobijaju iz vazduha i vode. Preostalih 14 se dobija iz zemlje, ali će možda morati da se dopune đubrivima ili organskim materijalima kao što je kompost.

 

Azot, fosfor i kalijum su potrebni u većim količinama od drugih hranljivih materija; smatraju se primarnim makronutrijentima.

 

Sekundarni makronutrijenti uključuju sumpor, kalcijum i magnezijum.

 

Mikronutrijenti kao što su gvožđe i bakar su neophodni u mnogo manjim količinama.

Dostupnost za hranljive materije u tlu – faktori

Dostupnost hranljivih materija u zemljištu je funkcija nekoliko faktora uključujući teksturu zemljišta (ilovača, ilovasti pesak, ilovača ilovača), sadržaj organske materije i pH.

 

1. Tekstura

 

Čestice gline i organske materije u zemljištu su hemijski reaktivne i zadržavaju i polako oslobađaju hranljive jone koje biljke mogu da koriste.

 

Zemljišta koja su finije teksture (više gline) i sa više organske materije (5-10%) imaju veću sposobnost zadržavanja hranljivih materija od peskovitih zemljišta sa malo ili bez gline ili organske materije. Peščana tla u Minesoti su takođe sklonija gubicima hranljivih materija kroz ispiranje, jer voda nosi hranljive materije kao što su azot, kalijum ili sumpor ispod zone korena gde biljke više ne mogu da im pristupe.

 

2. pH vrednost

 

pH zemljišta je stepen alkalnosti ili kiselosti zemljišta. Kada je pH prenizak ili previsok, hemijske reakcije mogu promeniti dostupnost hranljivih materija i biološku aktivnost u zemljištu. Većina voća i povrća najbolje raste kada je pH tla blago kisela do neutralna, ili između 5,5 i 7,0.

 

Postoje neki izuzeci; borovnice, na primer, zahtevaju nizak pH (4,2-5,2). pH zemljišta se može modifikovati korišćenjem materijala kao što je kreč (mleveni krečnjak) da bi se povećao pH ili elementarni sumpor da bi se smanjio pH.

 

3. Dostupnost hranljivih materija

 

Generalno, većina zemljišta ima dovoljno kalcijuma, magnezijuma, sumpora i mikronutrijenata da podrži zdrav rast biljaka. Azot, fosfor i kalijum su hranljivi sastojci koji će najverovatnije biti deficitarni i treba ih dopuniti đubrivima za optimalan rast biljaka.

 

Najbolji metod za procenu dostupnosti hranljivih materija u vašoj bašti je da uradite test tla.

 

VIŠE:

BESPLATNO i jednostavno: Uradite sami ANALIZU tipa zemljišta u kućnim uslovima

 

Analiza će takođe doći sa osnovnom interpretacijom rezultata i dati preporuke za đubrenje.

 

4. Izbor đubriva

 

Postoji mnogo opcija za đubriva i ponekad izbor može izgledati neodoljiv. Najvažnije je zapamtiti da biljke uzimaju hranljive materije u obliku jona, a izvor tih jona nije faktor u ishrani biljaka.

 

Na primer, biljke dobijaju azot preko NO3-(nitrata) ili NH4+ (amonijuma), a ti joni mogu doći iz organskih ili sintetičkih izvora iu različitim formulacijama (tečni, granulirani, peleti ili kompost).

 

Đubrivo koje izaberete treba da se zasniva prvenstveno na rezultatima ispitivanja zemljišta i potrebama biljaka, kako u pogledu hranljivih materija tako i brzine isporuke.

 

Ostali faktori koje treba uzeti u obzir uključuju zdravlje tla i životne sredine, kao i vaš budžet.

 

Više:

8 načina da obogatite vaše zemljište AZOTOM

Kako dodati fosfor u tlo: 8 različitih načina za kvalitet zemljišta

 

Glavni elementi za hranljive materije u tlu

Azot (N)

 

Azot je ključni element u rastu biljaka. Nalazi se u svim biljnim ćelijama, u biljnim proteinima i hormonima i u hlorofilu.

 

Atmosferski azot je izvor azota u zemljištu. Neke biljke kao što su mahunarke fiksiraju atmosferski azot u svojim korenima; inače fabrike đubriva koriste azot iz vazduha za proizvodnju amonijum sulfata, amonijum nitrata i uree. Kada se nanese na zemljište, azot se pretvara u mineralni oblik, nitrat, tako da biljke mogu da ga preuzmu.

 

Zemljišta sa visokim sadržajem organske materije, kao što je čokoladna, generalno imaju više azota nego podzola tla. Nitrat se lako izvlači iz zemlje jakim kišama, što dovodi do zakiseljavanja zemljišta. Azot treba da primenjujete u malim količinama često kako bi biljke iskoristile sav ili u organskom obliku kao što je kompostirano stajnjak, tako da se ispiranje smanji.

 

Fosfor (P)

Fosfor pomaže u prenosu energije sa sunčeve svetlosti na biljke, stimuliše rani rast korena i biljaka i ubrzava zrelost.

 

Svi stajnjaci sadrže fosfor; stajnjak životinja koje se hrane žitaricama je posebno bogat izvor.

 

Kalijum (K)

 

Kalijum povećava snagu i otpornost biljaka na bolesti, pomaže u formiranju i premeštanju skroba, šećera i ulja u biljkama i može poboljšati kvalitet ploda.

 

Kalijum je nizak ili mu nedostaje na mnogim peskovitijim zemljištima. Takođe, može doći do teškog uklanjanja kalijuma na zemljištima koja se koriste za intenzivnu ispašu i intenzivne hortikulturne useve (kao što su banane i jabuke).

 

Murijat potaše i kalijev sulfat su najčešći izvori kalijuma.

 

Kalcijum (Ca)

 

Kalcijum je neophodan za zdravlje korena, rast novih korena i korenskih dlaka i razvoj listova. Generalno je u nedostatku na kiselim zemljištima. Kreč, gips, dolomit i superfosfat (mešavina kalcijum fosfata i kalcijum sulfata) snabdevaju kalcijumom. Kreč je najjeftinija i najpogodnija opcija za severnu obalu; dolomit je koristan za nedostatke magnezijuma i kalcijuma, ali ako se koristi tokom dužeg perioda, debalansira se odnos kalcijum/magnezijum. Superfosfat je koristan tamo gde su potrebni kalcijum i fosfor.

 

Magnezijum (Mg)

 

Magnezijum je ključna komponenta hlorofila, zelenog materijala za bojenje biljaka, i od vitalnog je značaja za fotosintezu (pretvaranje sunčeve energije u hranu za biljku). Nedostaci se javljaju uglavnom na peskovitim kiselim zemljištima u oblastima sa velikim padavinama, posebno ako se koriste za intenzivnu hortikulturu ili mlekarstvo. Teška primena kalijuma u ​​đubrivima takođe može da izazove nedostatak magnezijuma.

 

Nedostatak magnezijuma može se prevazići dolomitom (mešoviti magnezijum-kalcijum karbonat), magnezitom (magnezijum oksid) ili epsom soli (magnezijum sulfat).

 

Sumpor (S)

 

Sumpor je sastavni deo aminokiselina u biljnim proteinima i uključen je u procese proizvodnje energije u biljkama. Odgovoran je za mnoga jedinjenja ukusa i mirisa u biljkama, kao što su aroma luka i kupusa.

 

Nedostatak sumpora nije problem na zemljištima sa visokim sadržajem organske materije, ali se lako ispira. Superfosfat, gips, elementarni sumpor i sulfat amonijaka su glavni izvori đubriva.

 

Mikroelementi kao hranljive materije u tlu

 

Gvožđe (Fe)

Gvožđe je sastavni deo mnogih jedinjenja koja regulišu i podstiču rast i lako je dostupno na kiselim zemljištima Severne obale.

 

Mangan (Mn)

Mangan pomaže u fotosintezi. Slobodno je dostupan u kiselim zemljištima, često u toksičnim količinama u veoma kiselim zemljištima, ali može biti nedovoljan u peskovitim zemljištima. Toksičnost se otklanja krečom.

 

Bakar (Cu)

Bakar je esencijalni sastojak enzima u biljkama i lako je dostupan u zemljištima, iako može da ima nedostatak u crvenim zemljištima. Prekomerna upotreba drugog elementa u tragovima, molibdena, može izazvati nedostatak bakra kod životinja. Toksičnost može biti problem za hortikulturiste koji redovno koriste bordo mešavinu ili sprejeve sa bakarnim oksihloridom za kontrolu bolesti na hortikulturnim kulturama.

 

Cink (Zn)

Cink pomaže u proizvodnji biljnog hormona odgovornog za izduživanje stabljike i širenje listova. Lako je dostupan u kiselini zemljišta, ali se lako kombinuje sa gvožđem u crvenim zemljištima severne obale. Ovo se lako izleči dodatkom cink sulfata ili drobljenih minerala cinka. Voćke se mogu prskati cinkom.

 

Bor (B)

Bor pomaže u formiranju ćelijskih zidova u brzo rastućem tkivu. Nedostatak smanjuje unos kalcijuma i inhibira sposobnost biljke da ga koristi. Hroničan je nedostatak u zemljištima severne obale koja se koriste za hortikulturu, ali to se lako popravlja boraksom koji se nanosi na tlo.

 

Molibden (Mo)

Molibden pomaže bakterijama i zemljišnim organizmima da pretvore azot u vazduhu u rastvorljiva jedinjenja azota u zemljištu, tako da je posebno potreban mahunarkama. Takođe je neophodan u formiranju proteina iz rastvorljivih azotnih jedinjenja.

 

Nedostatak molibdena preovlađuje u kiselim zemljištima severne obale, ali se lako može otkloniti primenom Mo super, molibden trioksida (primenjenog tokom inokulacije i krečnjačkog peletiranja semena mahunarki) ili natrijum molibdata (prskanog na mlade biljke u nicanju).

VIŠE:

10 najčešćih GREŠAKA u BAŠTOVANSTVU!

35 faktora: uzroci problema sa biljkama i rešenja za vašu baštu

 

Neorganska vs. organska đubriva kao faktori za hranljive materije u tlu

Đubriva su ili neorganska ili organska.

Neorganska đubriva ne sadrže ugljenik i uglavnom su proizvedeni proizvodi rastvorljivi u vodi.

Organska đubriva su na bazi ugljenika i potiču od živih organizama, kao što su riblja emulzija ili krvno brašno.

Urea (uobičajena u neorganskim đubrivima) je sintetičko organsko jedinjenje; sadrži ugljenik, ali je proizveden od neorganskih materijala i ne ispunjava uslove za sertifikovanu organsku proizvodnju.

Neorganska đubriva

• Mogu da obezbede brzu isporuku hranljivih materija u tečnom obliku ili oslobodi ravnotežu hranljivih materija tokom dužeg vremenskog perioda u oblicima sa sporim oslobađanjem (npr. sporo rastvarajući ili obloženi).
• Generalno su jeftinija od organskih đubriva po kilogramu hranljivih materija.
• Jednostavna su za korišćenje pri izračunavanju preciznih doza primene.
• Imaju veći potencijal sagorevanja za biljke i veći potencijal za gubitak po životnu sredinu kroz ispiranje ili oticanje.
• Primeri: višenamensko (10-10-10), đubrivo za paradajz (17-18-28), granulisano sa sporim oslobađanjem (15-9-12).

Organska đubriva

• Generalno se smatra da se sporo oslobađaju. Mikroorganizmi u zemljištu pretvaraju organske hranljive materije u oblike dostupne biljkama, a to može potrajati danima do nedeljama.
• Skuplja su od neorganskih đubriva po kilogramu hranljivih materija, ali mnoga se mogu koristiti za sertifikovanu organsku proizvodnju (pročitajte etiketu da biste bili sigurni).
• Može biti teško izračunati precizan sadržaj hranljivih materija i dozu primene (kao kod komposta).
• Imaju manji potencijal sagorevanja i manja je verovatnoća da će biti izgubljeni u životnoj sredini.
• Mogu da sadrže seme korova ili ljudske patogene kao što su E. coli ili Salmonella. Oba se nalaze u svežem ili nepravilno kompostiranom stajnjaku, između ostalih izvora.
• Primeri: Krvavo brašno (13-2-0), organsko đubrivo za paradajz (3-6-4), đubrivo za ribu (5-1-1).

VIŠE: KRVNO BRAŠNO: ŠTA je i KAKO može da pomogne vašoj BAŠTI

 

Dodatne prednosti organskih materijala za hranljive materije u tlu

Bez obzira koja đubriva odaberete, razmislite o dodavanju dodatnih organskih materijala kako biste podržali opšte zdravlje zemljišta. Materijali na bazi ugljenika kao što su organska đubriva, kompost, pokošena trava ili pokrovni usevi pružaju niz prednosti i za biljke i za zemljište.

Mnogi organski materijali sadrže i druge esencijalne hranljive materije za biljke pored N, P i K.

Organski materijali obezbeđuju ugljenik za hranjenje mikroorganizama u tlu, povećavaju organsku materiju u tlu i poboljšavaju opšte zdravlje zemljišta.

Dodavanje organskih materijala zemljištu takođe poboljšava kapacitet zadržavanja vode u peskovitim zemljištima i povećava drenažu i aeraciju u glinovitim zemljištima.

Korišćenjem organskih materijala kao malča može se suzbiti rast korova, smanjiti fluktuacije temperature i vlage, sprečiti prenos biljnih patogena koji se prenose u tlu i minimizirati erozija zemljišta.

Uključivanje organskih materijala može zapravo smanjiti potrebu za dodatnim đubrivima.

Organski materijali obezbeđuju hranljive materije dok se raspadaju, a nastala organska materija zemljišta će zadržati i polako oslobađati hranljive materije tokom vremena.

Uobičajeni problemi sa hranljivim materijama u povrću

Dijagnostikovanje nedostataka ili viška hranljivih materija u voću i povrću je izazovno. Mnogi problemi sa hranljivim materijama izgledaju slično, često je uključeno više hranljivih materija, a razlozi za njih mogu biti veoma promenljivi.

Evo nekoliko primera problema koje možete videti u bašti.

• Biljke kojima nedostaje azot pokazaće žutilo na starijim, donjim listovima; previše azota može prouzrokovati prekomerni rast lišća i odloženo plodonošenje.
• Biljke kojima nedostaje fosfor mogu pokazati usporen rast ili crvenkasto-ljubičastu nijansu u tkivu lista.
• Nedostatak kalijuma može izazvati smeđe tkivo lista duž ivica lista, počevši od nižih, starijih listova.
• Nedostatak kalcijuma često dovodi do „opekotina“ na mlađim listovima ili truleži krajeva cvetova kod paradajza ili tikvica. Međutim, nedostaci kalcijuma često nisu rezultat niskog nivoa kalcijuma u ​​zemljištu, već su uzrokovani neravnomernim zalivanjem, prekomernom vlagom u zemljištu ili oštećenjem korena.
• Nedostatak sumpora na peskovitim zemljištima može dovesti do zastoja, vretenastog rasta i žutog lišća; krompir, luk, kukuruz i biljke iz porodice kupusa su najosetljiviji.

IZVORI: Vollongbar Agricultural Institute, za poljoprivredu CaLM i NSV u okviru Nacionalnog programa za brigu o zemljištu NSW, Univerzitet Minesota