Hmelj je višegodišnja samonikla biljka. Gaji se još od 8. veka, a prve beleške o upotrebi hmelja potiču od arapskog lekara Mesue iz 7. veka n.e. koji je za čišćenje krvi preporučivao sirup od hmelja. Danas je u upotrebi samo gajen hmelj. Gaji se kod nas i u drugim zemljama, a u velikim količinama najčešće se proizvodi za potrebe pivara.
Proizvodnja hmelja proteklih godina doživela je ekspanziju prvenstveno zato što je lak za gajenje. Hmelj možete gajiti u vašoj bašti i zato ako vas interesuje kako da to učinite, dajemo vam 4 jednostavna koraka koja će vam u tome pomoći.
1. Odaberite adekvatnu vrstu hmelja
Pre nego što odlučite da gajite hmelj, trebalo bi da odaberete adekvatnu vrstu hmelja koja će odgovarati zemljištu na kom ćete ga saditi. Neće svaka vrsta hmelja biti jednako plodonosna na različitim vrstama zemljišta.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Idealno zemljište za gajenje hmelja trebalo bi da bude plodno i rastresito, ali najbolje je da se o tome raspitate kod stručnjaka iz vašeg kraja. Uložite malo truda i pravilno odaberite zemljište, zato što vam od toga zavisi uspešnost gajenja ove ratarske kulture.
2. Sadnja hmelja
Broj biljaka po hektaru zavisi od sortimenta, zemljišta i klimatskih uslova. Vegetacioni prostor po biljci zavisi od međurednog razmaka i rastojanja biljaka u redu.
Za samo jednu godinu hmelj može da naraste do tri metra u visinu. Hmelj bi trebalo saditi u rano proleće 5 centimetara u zemlju i sa razmakom od 8 do 10 centimetara na dobro nađubrenoj podlozi.
Vodite računa da pri rastu svi pupoljci budu uspravni i usmereni nagore. Malčirajte kompostiranim lišćem debljine od 2 do 5 centimetara kako bi zadržali vlažnost. Tokom prve godine zahteva se redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, da bi se pospešilo formiranje korena.
Zbog ubrzanog rasta potrebna im je dobra potpora. Ako se odlučite da gajite samo nekoliko loza, najbolje je da napravite mrežu ili žicu gde će ova biljka penjačica moći da pravilno raste i razvija se. Za ozbiljniju proizvodnju potreban je jači i veći sistem koji će biljci pružati potporu.
3. Pravo vreme za berbu hmelja
Ovo je biljka koja najbolje rađa tek nakon druge godine. Ona sazreva u drugoj polovini avgusta. Plod je spreman za branje kada šišarke dobiju zlatno-crvenu boju, i kada su pune lepljive žute tečnosti, a pod pritiskom prstiju šušte i lepe se za prste.
Ubrane šišarke mogu da se koriste sveže, a mogu i da se suše. Ako odlučite da ih koristite suve, vodite računa da pri sušenju ne izgube vlažnost, a samim tim i ukus. Berba se može obaviti ručno i mašinama.
4. Čuvanje i nega hmelja nakon branja
Zbog ubrzanog rasta biljka se lako neguje i održava. Postarajte se da je redovno orezujete i otklanjate slabe i oštećene izdanke. Tokom sušnih perioda redovno je zalivajte.
Upotreba hmelja
Hmelj se najviše upotrebljava za pravljenje piva. Međutim, iako se najčešće povezuje sa proizvodnjom piva, hmelj ima i neka lekovita dejstva.
Pored toga što ima antibakterijsko i antiseptičko dejstvo, on deluje umirujuće na nervni sistem i pomaže u otklanjanju nesanice. Zbog te osobine se u nekim zemljama jastuci i dušeci pune hmeljom u bolnicama za nervne bolesti.
Komentari