Evo zašto je konoplja biljka budućnosti

Evo zašto je konoplja biljka budućnosti

Udruženje za alternativne biljne vrste „Konoplja“ iz Novog Sada nastoji da podstakne proizvodnju ove kod nas zaboravljene kulture. O tome smo razgovarali sa predsednicom ovog udruženja, dr Majom Timotijević.
 

 konoplja


Na pragu smo prolećne setve. Dok mnogi poljoprivrednici zbog niskih cena ratarskih kultura još razmišljaju, vi propagirate proizvodnju konoplje koja je nekada u Vojvodini zauzimala značajne površine. Zašto?

U Novom Sadu smo prošle godine osnovali Udruženje za alternativne biljne vrste ’Konoplja’ i propagiramo uvođenje u proizvodnju industrijske konoplje. Nekada smo imali četvrtinu od ukupne evropske proizvodnje ove kulture. Čak se u Odžacima diktirala cena jer je tamo bila berza konoplje za celu Evropu.“
 

Koristi se sve, i stabljika i list i cvet i plod. Zato tvrdim da je konoplja biljka budućnosti, kao i zbog toga što ima ekološku vrednost.

„Više decenija ova biljka je kod nas zapostavljena, mada se u međuvremenu njena upotrebna vrednost u svetu višestruko povećala. Više od 20.000 proizvoda sada može da se radi od ove biljke. Koristi se sve, i stabljika i list i cvet i plod. Zato tvrdim da je konoplja biljka budućnosti, kao i zbog toga što ima ekološku vrednost. Njoj nije potrebno nikakvo prskanje i hemijski preparati.”

„Sa druge strane, ona za tri do četiri meseca daje biljku visoku 3-4 metra, pa zamenjuje istu površinu šuma, što se razmene ugljen-dioksida i kiseonika tiče. Konoplja je takođe izvanredna kao međuusev zato što obogaćuje zemlju i čisti je od korova, pa sve druge biljke sejane posle nje daju značajno veći rod.“

 


Da li ima semena i kakve su mogućnosti plasmana konoplje?

Moram reći da je veliki problem što kod nas na tržištu nema dovoljno semena. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ponudio je mnogo manje semena nego prethodne godine. Međutim, naše udruženje obezbedilo je za članove seme iz uvoza. Inače, opšti problem je što na sortnoj listi u Evropskoj uniji ima oko 50 sorti koje se mogu sejati, a kod nas je dozvoljena samo jedna.”
 

dr Maja Timotijević - foto: Petar Kočić



„Za naše članove obezbeđujemo punu logistiku za proizvodnju, pa i otkup. Tražnja za konopljom u Evropi i svetu je jako velika. Svakog dana dobijamo upite za pravljenje ugovora za ovu i narednu godinu, tako da verujem da ćemo prodati sve što bude proizvedeno
.“

 


Reč je o proizvodnji sirovine. Da li ima zainteresovanih za pokretanje prerađivačkih kapaciteta?

To nam je bila krajnja ideja jer smo osnovali udruženje proizvođača i prerađivača konoplje. Sledeći korak nam je podsticanje otvaranja prerađivačkih kapaciteta jer se tako drastično uvećava vrednost proizvoda. Ali najpre moramo da obezbedimo dovoljno sirovine. Postoje ljudi koji u to žele da investiraju i oni nam se svakoga dana javljaju. Još ima vremena jer je setva konoplje od sredine aprila do polovine maja, a žetva krajem septembra i početkom oktobra.“

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica