Neobrađenog zemljišta je sve više, a to postaje rastući problem. Prema izveštaju Državne revizorske institucije više od trećine raspoloživog državnog poljoprivrednog zemljišta je neobrađeno.

Obradivo zemljište ili obradivo tlo, takođe i arabilno zemljište/tlo jeste ono tlo koje se može obrađivati plugom odnosno koje je plodno i na kojem se može uzgajati usev. Pri pružanju statistike o obradivom zemljištu, Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) — kao i Svetska banka — koriste definicije koje daje glosar FAOSTAT: „Obradivo zemljište je tlo pod privremenim poljoprivrednim usevima (područja sa više useva se broje samo jednom), privremene livade za košenje ili ispašu, zemljišta koja se prodaju i bašte te privremeni prelozi (manje od pet godina).

Napušteno tlo koje je rezultat premeštanja kultivacije nije uključeno u ovu kategoriju.

A to tlo upravo i predstavlja problem.

Koliko je neobrađenog zemljišta u Srbiji?

Od raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje ugovorima je data površina od 264.929 hektara, dok je zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, a koje je neobrađeno, površine 143.488 hektara ili 35 odsto, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja “Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini”.

“Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na dan 31. oktobra 2021. godine iznosila 805.795 hektara, od čega su 397.111 hektara (49 odsto) parcele izuzete od davanja u zakup i na korišćenje”, saopštio je direktor Državne revizorske institucije Duško Pejović.

On je rekao da veliki broj jedinica lokalnih samouprava nije imao saglasnost nadležnog ministarstva za godišnji program, kao i da jedinice lokalne samouprave nisu dostavile ministarstvu izveštaje o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

“Nadležni organi nisu obezbedili efikasno korišćene poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini što je dovelo do toga da zakupci ulaze u posed i nakon otpočinjanja agroekonomske godine, a za poljoprivrednike to znači nemogućnost izbora kulture koju će sejati, dok se državno zemljište u državnoj svojini za to vreme ne obrađuje”, rekao je nadležni državni revizor Nikola Stevanović.

Kao razloge zbog čega je 49 odsto od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta izuzeto od zakupa, Stevanović je naveo da na terenu 71 odsto zemljišta nije poljoprivredno (da su izgrađene škole, igrališta, površinski kopovi rudnika…), dok četiri odsto parcela faktički nisu poljoprivredno zemljište.

Pejović je naveo da po zaključku revizije Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije ni nakon više od 16 godina od dana donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu preduzimalo aktivnosti u cilju donošenja planskog dokumenta Poljoprivredne osnove.

DRI je resornom ministrarstvu preporučilo da preduzme aktivnosti u cilju donošenja Poljoprivredne osnove Republike Srbije, kao i aktivnosti po pitanju donošenja Godišnjih programa, navodi se u izveštaju.

Izvor: RTV