Žetva ječma i pšenice krenula je ovih dana, a pitanje se postavlja i oko cena pšenice, toga hoće li poljoprivrednici izaći uopšte i na 0, šta sve na to utiče i od čega to sve zavisi, koja je uloga ukrajinske pšenice u svemu tome, pa idemo redom.
Za AGROmedia portal razgovarao je Jovica Jakšić, predsednik NAPS-a.
VIŠE...
Kakav je kvalitet roda, kakvi su prinosi prvi i imate li podatke o tome?
Žetva ječma je krenula kakvi će biti prinosi, videćemo kad se bude ječam u zrnu izneo u skladištima i silosima. A što se tiče pšenice ima je dosta polegle usled ovih kiša. Takođe imamo i bolesti na pšenici. Kakav će biti rod – jako je diskutabilno. Videćemo, očekujemo najbolje. Zavisi od parcele do parcele, od poteza do poteza, zavisi od agrotehnike. Gde je određena puna agrotehnika pšenice su u puno boljem stanju, međutim, bilo je poljoprivrednika koji nisu bili u mogućnosti što se tiče finansija da odrade punu agrotehniku, tako da tu ne može ni da se očekuje neki prinos.
Sad ono što je ovako isto jedno bolno pitanje, to je cena pšenice, pa da li se zna, da li se ovako negde definisala cena ovde na samom početku žetve?
Što se tiče cena što smo imali u ponudi, mi smo imali terminske cene od 18- 18 dinara i 30 plus PDV. Ta je cena znatno niža nego cena pšenice na berzama u okruženju. Ako znamo da se samo Odesi u Ukrajini cena pšenice kreće od 230 do 240 dolara, plus PDV, kod nas je u nekom rasponu od 170 do 180. Ako pretvorimo u dolare, to je nešto što nismo imali u ranijem periodu, tako da ispada da je pšenica u Srbiji trenutno najjeftinija.
Da li će uopšte poljoprivrednici sa nekim prosečnim prinosima koji će verovatno biti niži nego što je to uobičajeno i sa ovakvom cenom moći da isplate sve troškove i da ostvare i neki prihod?
Pa mi smo računali proizvođačku cenu koja bi trebala sa nekim prinosom oko 6 tona po hektaru da bude oko 30 dinara 5 i po do 6 tona po hektaru treba da iznosi 32 dinara za kilogram. Tako sad kako izgleda mi nismo ni blizu toga da možemo da isplatimo ono što je uloženo.
E sada, da li će onda to uticati na neki način i na jesenju setvu i da li će, možda se zbog toga seje nešto manje pšenice?
Pa verovatno uticaće. Videćemo. To zavisi od mnogo faktora, tako da ne možemo baš sa sigurnošću to da tvrdimo, ali verovatno će uticati, pošto poljoprivrednici koji ne budu ostvarili dobit ili ne budu pokrili troškove, verovatno neće sejati pšenicu na tim površinama na kojima je bila ove godine.
A moram da vas pitam, razna udruženja i predstavnici raznih udruženja ovom trenutku pregovaraju sa Ministarstvom poljoprivrede oko cena pšenice. Da li ste vi u toku i ko su sve ti predstavnici? Da li su to zaista pravi predstavnici poljoprivrednika ili to baš i nije tako?
Pa ti koji pregovaraju o ceni pšenice mogu da pregovaraju svoje ime i za članove udruženja o ceni pšenice, a u ime nas i u ime naših članova znači mi ćemo pregovarati. Ne može neko ako ga neko nije ovlastio da pregovara u njegovo ime pregovore, a i da donosi cenu, oni neka pregovaraju slobodno u ime njihovih udruženja i neka donesu cenu pšenice koja njima odgovara, a da će mi ćemo tražiti onu cenu koja nama odgovara. I sami znamo da je proizvodna cena pšenice 32 dinara, tako da je jako neumesno da pričam o nekoj ceni koja je niža od toga a negde čak se spominje 18 dinara.
Priča sa ovako da mnogi predstavnici takvih udruženja će onda ispregovarati neku cenu da će oni ući u tu ekipu proizvođača čiji će da se rod otkupi, a svi koji ne uđu u to ostaće na tržištu, a cena je na tržištu su znatno niža.
Ako se neko zadovolji sa tom cenom od 18 dinara neka izvoli, neka se ispregovaraju i neka prodaju svoju pšenicu po toj ceni.
Znači ne sekirate se mnogo oko toga?
Da, ne obraćamo pažnju na njih gledamo sebe i tako da ne bi trebali ni oni ni da obraćaju pažnju na nas i da oni pregovaraju u naše ime.
E sad koliko utiče na našu cenu i cena pšenice iz Ukrajine, koja eto nekako se stalno izvozi i verovatno i dan danas je u toku.
I znamo da je Ukrajina kršila taj sporazum koji je imala, gde je smela pšenicu da izvozi afričkim zemljama. Tu istu pšenicu je izvozila i slala naša tradicionalna tržišta Evropske unije, Makedonije, Albanije, čak ste priča da je jedan deo te pšenice nekim tokovima završavao i u Srbiji. Tako da je to jako uticalo na cenu. Međutim, znamo i da je ta ukrajinska pšenica puno lošijeg kvaliteta nego naša. Znamo da su Makedonci, Albanci tražili našu pšenicu da bi je mešali sa ukrajinskom da bi poboljšali kvalitet, jer nisu mogli da prave adekvatan kvalitet brašna od te ukrajnske pšenice.
Pisali smo:
NEODRŽIV izvoz iz Ukrajine: protestna pisma premijera, predsednika i seljaka!
Što se vaš tiče čekate, polako idete, radite svoj posao, a što se tiče cena pšenice i žitarica videćete na kraju kako će se sve ispasti?
Mi radimo svoj posao, a što se tiče cene mi smo tražili da se izađe sa 32 dinara da bi barem pokrili troškove i da bi bili na 0 što se tiče proizvodnje pšenice.
Komentari