Srbija će imati višak kukuruza kako zbog zaliha usled zabrane izvoza tako i zbog konstatnto veće proizvodnje nego potrošnje od 1.5 – 3.5 miliona godišnje, stoji u istraživanju koje je sproveo Seedev. Ukrajina je na globalnom tržištu četvrti izvoznik kukuruza i to najviše na tržište Evrope i Kine, zatim Turska i Egipat.

Prema FAO predviđanjima očekivanja su bila da će Ukrajina izvesti 14 miliona tona a Rusija 2,5 miliona tona kukuruza.
Ruski izvoz je ostao nepromenjen jer je pretpostavka da će se izvoziti preko Kaspijskog mora na glavna tržišta a svakako je značajno manji u odnosu na Ukrajinu.

Izvoz kukuruza iz Amerike se povećao čime se nadoknađuje kukuruz iz Ukrajine. Očekuje se da će se nove zalihe iz Brazila i pojaviti na proleće i da će doći do povećanja izvoza dok Vlada Argentine zbog inflacije ograničava izvoz.

Cena kukuruza nikad nije bila na većem nivou, prema podacima Međunarodnog saveza za žito (IGC) koji prate cene više od 20 godina, prvi put je zabeležena cena kukuruza u SAD 350 USD/t, u Ukrajini 340 USD/t., Argentini 343 USD/t a Brazilu 349 USD/t.

Evropska unija je neto uvoznik kukuruza za stočarski sektor i Ukrajina je jedan od glavnih snadbevača. Proizvodnja u Rumuniji, Bugarskoj i Francuskoj mogu delimično da nadoknade uvoz iz Ukrajine ali glavni problem ostaje viskoka cena kukuruza koja utiče na visoke cene stočarskih proizvoda pre svega svinjetine.

Zbog visokoh cena kukuruza, pretopstavka je i da će doći do zamene kukuruza drugim jeftinijim kulturama.

Kako će Srbija iskoristiti ove visoke cene kukuruza zavisiće od proizvodnje za koju se očekuje da će biti nešto manja nego petogodišnji prosek, kao posledica: malog korišćenja skupih inputa i manje zasejeanih površina usled povećanja površina pod sojom, suncokretom i pšenicom