Kakva će biti cena pšenice, ali i soje i kukuruza. Da li su proizvođači zadovoljni prinosom i šta je to što ih trenutno najviše muči.
Kako navodi Čaba Bošoš, Srbija je mala zemlja i ne može da utiče na cenu pšenice. On nije zadovoljan sa njenim prinosom, ali je zato veoma zadovoljan kukuruzom, za koji se čini da će ove godine postići rekordne prinose.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Čaba nikada ne prodaje pšenicu za vreme žetve, već je uvek prodaje od decembra. Cena još uvek nije poznata, a on se nada da će ove godine dobra pšenica imati i dobru cenu.
Pored pšenice i kukuruza gaji i lucerku, a bavi se i stočarstvom.
Prema njegovom mišljenju, situacija u poljoprivredi je generalno loša, pa samim tim i u stočarstvu, a najviše zbog pandemije. Međutim, da se ne bavi stočarstvom ne bi mogao da opstane, jer čovek ne može da razmišlja samo za par meseci unapred, već mora da ima plan za nekoliko godina.
Čaba se takmiči u proizvodnji kukuruza u Mađarskoj i sa njima svake godine obilazi poljoprivrednike iz drugih zemalja, gde može dosta toga da vidi, nauči i da primeni u svojoj proizvodnji.
„Ima već šesta godina kako ne oremo i imamo jako lepe rezultate. Ono što je bilo moderno pre 5-6 godina, to danas više nije savremeno“, kaže Čaba.
Uzgoj ratarskih kultura bez oranja, ne samo da je moguće, već se postižu bolji rezultati, a tu je i ušteda na gorivu, radnoj snazi i na amortizaciji.
„Mi kada skidamo kukuruz, posle sklanjamo kukuruzovinu sa njive. Zatim, ide sejalica koja stavlja veštak u zemlju i seme i – završena je setva. Posle pšenice, ako treba da tretiramo zemlju protiv korova, to odradimo krajem jula-početkom avgusta, istanjiramo njivu u oktobru. U martu bacamo veštak, jednom pređemo sa spremačom i ide opet setva kukuruza. To je ukratko“, otkriva nam Čaba svoj način proizvodnje ratarskih kultura.
Sagovornik: Čaba Bošoš, Adorjan
Komentari