Bilo je zaista mnogo razloga da se Subotičanin Miroslav Ivković, zvani Baja, nađe na našem spisku sagovornika koji su ocenjivali 2016. godinu. Pročitajte neke od njih, ali i kakva je bila godina za nama iz ugla jednog dobrog ratara sa severa Bačke.
Miroslav Ivković se od većine ratara izdvaja najpre po tome što je često ostvarivao vrhunske prinose na svojim njivama, zatim kao jedan od lidera u mnogim protestima poljoprivrednika i borbama za pravedne cene žitarica. Na kraju, on važi i za čoveka koji iskreno i od sveg srca veruje u poljoprivredu, što je preneo i na svoje sinove, jer su obojica doktoranti na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Saznali smo šta ratari očekuju od ovogodišnje žetve pšenice!
„Mislim da je za ratare prvi najjači utisak u 2016. godini to što su ostali bez subvencija, odnosno 4.000 dinara po hektaru su beznačajne i bolje je da ih i nema. Onda bi jednostavno mogli da kažemo svugde da nemamo subvencije, jer znamo da sve okolne države imaju od 370 do preko 500 evra po hektaru“, ističe Miroslav.
„Uz to, reč je o državama koje su nama direktni konkurenti i pojavljuju se na istim tržištima gde i mi – Mađarska, Hrvatska, Rumunija… One svoje proizvode prodaju na istim berzama. Sa subvencijama koje imaju, veoma lako nas pobeđuju, čak i ako prodaju pšenicu po 15 dinara, kao što je kod nas. Mi, s druge strane, ne možemo da se pokrijemo sa tih 15 dinara bez subvencije“, dodaje on.
Pšenica rekordno rodila u Srbiji!
„Drugi veliki utisak je taj što smo mi jedina država na Balkanu, pa i u celoj Evropi, koja nema nikakav popust za dizel gorivo. Čak i u Albaniji ili na Kosovu vraćaju neku akcizu ili nešto slično. Jedino srpski poljoprivrednik mora da plati cenu kao i onaj u Beogradu koji vozi mercedesa. Mislim da je to sramota za ovu našu državu i za vlast da takav tretman ima prema poljoprivrednicima“, naglašava naš sagovornik.
Sve okolne države imaju subvencije od 370 do preko 500 evra po hektaru!
Upitali smo Miroslava da li bi se on i ove godine pohvalio dobrim prinosima, ali i kakav je bio ovogodišnji rod na imanjima ratara u njegovom kraju.
Površine pod pšenicom u Srbiji ove godine biće veće?
„Prinosi su ove godine bili i više nego solidni i to ne samo zahvaljujući klimatskim uslovima, već i tome što se poljoprivrednici maksimalno trude da ostvare vrhunske rezultate. Mnogo se ulaže u đubrivo, u zaštitna sredstva, u rad i primenu nauke kako bi se nadoknadilo to što nam država uskraćuje, odnosno subvencije“, rekao je ovaj ratar.
„Treći utisak koji bih izdvojio kao veoma važan je i sve ono što se dešava sa državnim poljoprivrednim zemljištem. Vidimo da se sada pojavljuju neke površine koje nisu postojale ranije, niti se zna ko ih je obrađivao. Većina poljoprivrednika ne može da razume kako je to do sada tako funkcionisalo“, dodaje on.
„Nadamo se da će taj problem sa državnim poljoprivrednim zemljištem biti rešen i kao jedan od uslova da se počne sa primenom IPARD-a, jer niko iz našeg ministarstva ne govori o tome. Ipak, to stvarno jeste jedan od uslova koji Evropska unija postavlja, bez obzira na to što smo čuli da je glavni taj što nema dovoljno obučenih ljudi koji bi radili u Upravi za agrarna plaćanja. Sudeći prema svemu što smo do sada mogli da čujemo, sigurno je da u prvoj polovini sledeće godine neće biti primene IPARD programa“, zaključuje Baja.
Glavni izvor podsticanja poljoprivrednika u Srbiji i dalje će, prema mišljenju ovog ratara, biti isti kao i do sada.
„Rekao bih da poljoprivrednici ne očekuju sredstva iz IPARD-a barem do sledeće jeseni i da mogu da računaju samo na subvencije iz državnog budžeta, koji inače čujemo da se jako dobro puni upravo zahvaljujući poljoprivrednicima, odvodnjavanju i porezima, pa zato očekujemo da ćemo i mi nešto iz tog budžeta da dobijemo“, ističe Ivković.
Sagovornik:
Miroslav Ivković, ratar iz Subotice
Komentari