Selo Paštrić nalazi se nedaleko od Mionice. Pored toga što ima lepu prirodu, ima i vredne ljude. Jedna od njih je i Zora Gavrilović. Na svom imanju, Zora proizvodi sir, ali i brojne druge proizvode. Tokom naše posete, ispratili smo proces nastanka domaćeg, punomasnog sira.
Zorin dan počinje u rano jutro, kad odlazi u štalu da pomuze krave. Upravo tu počinje proces pravljenja sira. Kada nema struje, krave se muzu ručno, a naša sagovornica nam otrkiva da dnevno pomuze preko 20 litara mleka. Ono što posebno izdvaja Zorin sir, jeste to da njeno domaćinstvo samo proizvodi hranu za krave.
“Sami proizvodimo hranu, bez koncentarat, bez ičega. Dakle, čisto zdravlje. Imamo naše seno, naš kukuruz.”
Možda vas zanima
Proces proizvodnje sira
Kada se mleko pomuze, odlazi u prostoriju za preradu mleka i proizvodnju sira. Potrebno je da se Zora presvuče, preobuje, opere ruke. Sve mora biti higijenski, uredno, da ne bi došlo do pojava bakterija. Sledeća faza u proizvodnji sira je ceđenje i zatim kuvanje mleka. Zora ovde skreće pažnju da ukoliko se pravi punomasni sir, onda se mleko ne kuva potpuno već se samo podgreje.
Kad se mleko skuva, važno je da se prohladi i zatim ide proces kidanja kajmaka, koji je nusprodukt proizvodnje sira. Kada se kajmak skine, mleko je spremno za sirenje. Ponovo se zagreva na prijatnu temperaturu, kako kaže zora, “kao kada se kupa beba kupa”. Čim mleko dostigne tu dovoljnu temperaturu, dodaje se sirilo, tri kašike na 10 litara mleka. Doda se i malo vode u tu količinu sirila. Sve se promeša, saček se i zatim stavlja da se hladi kako bi se steglo.
Kada se sir stegne, Zora ga seče na kockice. U drugu tepsiju postavlja tkaninu, pa na nju prebaci sir. Tkanina se zatim uveže, postavi na rešetku i pritisne teretom od oko 2kg, kako bi se cir ocedio. Iz tog procesa dobija se drugi nusprodukt – surutka, koja je odlična za ljude koji imaju problema sa jetrom. Tako pripremljen lepi beli sir je spreman za upotrebu već nakon desetak sati.
Domaći punomasni sir - ©Agromedia
Ulaganja neophodna za uspešnu proizvodnju
Da bi mušterije bile zadovoljne, i da bi sve bilo higijenski – bilo je neophodno da Gavrilovići naprave poseban objekat za proizvodnju sira. Sve mora biti okrečeno, čisto, obloženo pločicama i sa pristupom toploj i hladnoj vodi. Koriste se šerpe samo za tu svrhu, mora postojati frižider.
Kaže da su novac postepeno ulagali: “Malo po malo, koliko smo imali novca toliko smo ulagali. Ima još nekih dodataka koje je potrebno uvesti.”. Za skalideštenje koristie dva frižidera. A sir na pijacu transportuju pomoću kombija.
Kako se živi samo od poljoprivrede?
Gavrilovići pored sira, prodaju i domaća jaja, luk, paradajz, papriku, jabuke i šljive. Proizvode i ajvar. Sve se prodaje preko tezge na pijaci, i online – preko Udruženja žena.
“Imamo etikete za sir, za kajmak, za ajvar. Da naš proizvod bude prepoznatljiv. Uspemo sve da prodamo. Ako ne jedne sedmice, onda druge.”
Zora kaže da pomoću njihove proizvodnje i prodaje mogu da zarade i ostvare dovoljne prihode. A to može da bude jedan dobar recept i primer da na selu može da seorganizuje život i da se lepo živi. Međutim, Zora ističe da je potrebna odskočna daska.
“Mora se imati zemlja, traktor i mehanizacija. Da se ne radi kao nekada.”
Kaže da je mehanizacija neophodna jer ima sve manje omladine na selu, iako je selo lepo, naročio u jesen. “Sve se skupi, ima i povrća i voća. Uživam da pravim zimnicu. Volim da moja deca pojedu nešto zdravo i kvaitetno. Tako isto i za mušterije. Što spremam mojoj deci spremam i za mušterije.”, zaključila je Zora.
Komentari