Razvoj poljoprivrede i prehrambene tehnologije poslednjih decenija u svetu omogućio je veće prinose i dostupnost hrane. Paralelno sa tim, sve se više širi svest o značaju zdrave hrane proizvedene bez hemikalija. Zimnica velikog broja pirotskih domaćica proizvedena je na tradicionalan način i ne sadrži konzervans, a odnedavno se može nabaviti i na pijaci.
Možda vas zanima
Mirjana Gospavić (80) iz Pirota zimnicu za svoju porodicu proizvodi po receptu starom sto godina, iz vremena kada su sredstva za konzerviranje bila nedostupna lokalnom stanovništvu. Ova penzionisana kuvarica fabrike „Tigar“ oduvek je negovala običaj da za svoju decu priprema samo najzdraviju i pažljivo izbalansiranu hranu.
MOŽE I OVAKO – voće u slanu, povrće u slatku zimnicu!
„Nikakve praškove ne stavljam u zimnicu, to ne volim, a i štedim na taj način. Najčešće konzerviram hranu pasterizacijom, i znam da je to najzdravije i najbezbednije što mogu da pružim deci i unucima. Sama proizvodim voće i povrće, retko šta kupim, pa sam i s te strane bezbedna kada je hrana u pitanju“, kaže Mirjana.
Njen podrum pun je džemova, ajvara, kisele zimnice, sokova… Ne plaši se da će hrana konzervirana na tradicionalan način trajati manje od one koja sadrži hemijska sredstva za konzerviranje.
Najčešće konzerviram hranu pasterizacijom, i znam da je to najzdravije i najbezbednije što mogu da pružim deci i unucima.
„Ovo je sirup od višnje koji sam proizvela još 2008. godine, i 100% sam sigurna da je odličan za upotrebu. Mlade domaćice iz straha stavljaju razne praškove, a nema potrebe za tim. Ja iscedim voće, zašećerim i dugo kuvam. Sipam u sterilisane staklene flaše, dobro zatvorim i to može da stoji zaista dugo. Na isti način pravim sokove od jagode, maline, breskve, šumskih plodova…“, ističe Mirjana.
Pravila proizvodnje zimnice bez konzervansa su jednostavna, ali i stroga, kako bi se proizvodi održali. Pre svega, posuđe mora biti sterilno čisto, bez ikakvih tragova masnoće, koristi se isključivo staklena ambalaža, za pokrivanje tegli upotrebljavaju se patent zatvarači, celofan ili pergament papir, a zimnica se čuva na tamnom i hladnom mestu.
Posetioci kragujevačkog Sajma turizma više zainteresovani za zimnicu nego za aranžmane
U Pirotu je tradicija da svako domaćinstvo proizvodi zimnicu za sebe i veoma su retki oni koji ponešto kupe. Sve veće prisustvo bugarskih turista u gradu koje su privukle gastronomske manifestacije poput Sajma peglane kobasice i Festivala staroplaninske kuhinje otvorilo je nove mogućnosti za zaradu pirotskim proizvođačima i na pijačne tezge donelo zdravu zimnicu.
Ovu priliku prepoznali su voćari Jasmina i Milko Pejčev, proizvođači jagode, višnje i maline iz Pirota. Njihova tezga sa voćem i povrćem konzerviranim „na starinski način“ privlači veliku pažnju kupaca, jer predstavlja novinu na pirotskoj pijaci.
„Ljuta Piroćanka“ za DUG ŽIVOT i DOBRO ZDRAVLJE!
„Suprug i ja smo ostali bez posla i rešili smo da se bavimo poljoprivredom. Svakako je isplativije prodavati zimnicu nego voće, a sve konzerviramo na starinski način, po receptu naših baka. Prvi smo na pirotsku pijacu izneli zimnicu bez konzervansa, a kako smo ranije proizvodili za naše potrebe, tako i sada za prodaju“, kaže Jasmina.
Sve veće prisustvo bugarskih turista u gradu koje su privukle gastronomske manifestacije otvorilo je nove mogućnosti za zaradu pirotskim proizvođačima i na pijačne tezge donelo zdravu zimnicu.
Pejčevi zimnicu plasiraju preko poljoprivrednog gazdinstva isključivo na pirotskoj pijaci. Tvrde da su im najbolji kupci turisti iz susedne Bugarske, ali da i Piroćanci ponekad nešto kupe. Njihova ponuda uključuje džemove, slatka, sirupe od voća, kompote, salate i čuveni pirotski ajvar.
„Ne proizvodimo mnogo ali se trudimo da bude raznovrsno i, pre svega, zdravo. Ove smo godine napravili oko 120 kg ajvara i po stotinak kilograma ostale zimnice. Veći deo toga pripremljeno je od voća i povrća koje sami gajimo, a samo smo morali da dokupimo papriku za ajvar. Nije nam teško, to je posao u kome učestvujemo svi i imamo pomoć od rođaka, posebno kada je pravljenje ajvara u pitanju“, kaže Jasmina, ali napominje da kupci pored kvaliteta traže i pristupačne cene pa njihova „zdrava zimnica“ košta isto koliko i ona koja sadrži hemikalije za konzerviranje.
Sagovornice: Mirjana Gospavić i Jasmina Pejčev iz Pirota
Foto: Gordana Simonović Veljković
Komentari