Porodica Malovac iz Držine kraj Pirota počela je da se bavi stočarstvom pre osam godina. Do tada su sir proizvodili samo za svoje potrebe, a danas su njihovi mlečni proizvodi veoma traženi na domaćoj pijaci.
Možda vas zanima
„Kad sam se udala, imali smo samo jednu kravu. U poljoprivredi smo radili nešto sitno, sadili baštu, obrađivali vinograd za svoje potrebe… Ozbiljnije smo počeli da se bavimo ovim poslom otkako je moj suprug ostao bez posla u fabrici ’Polet’ te smo morali da smislimo od čega ćemo da živimo. Firma se zatvorila, a mi smo se dogovorili da se bavimo isključivo poljoprivredom. Zaboravili smo na sve sitne poslove, bavimo se samo proizvodnjom i preradom mleka“, kaže Ninoslava Malovac.
Porodica Malovac u domaćinstvu ima 14 grla goveda, od čega je trenutno 8 muznih krava. Dobijeno mleko pasterizuju i od njega proizvode sir.
„Sada imamo manje mleka pošto smo zasušili pet grla, a kada je sve normalno, imamo oko 120 litara dnevno. Nedeljno prodamo oko 150 kg sira. Prodam gotovo sve što proizvedem, zalihe su jako male. Svake subote na pijaci prodam 10-ak kofa prevrelog sira i 5-6 kofa mladog. Pored toga, pravim i ceđeno kiselo mleko, pirotski specijalitet nalik pavlaci i to se lepo prodaje.“
Nedeljno prodamo oko 150 kg sira. Prodam gotovo sve što proizvedem, zalihe su jako male.
Ninoslava je, kako se to kaže, sama svoj majstor. Prve korake u proizvodnji sira naučila je od komšija. Nakon toga je osluškivala, raspitivala se, čitala, istraživala… I razvila tehnologiju koja je domaćinstvu Malovac donela veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za prevreli punomasni kravlji sir.
„Meni ta nagrada mnogo znači, jer to pokazuje da sam ja nešto lepo i kvalitetno stvorila svojim rukama. Od stočarstva može da se živi ako prerađujemo mleko. Inače, kako su sada smanjili cenu mleka, tu nemamo nikakvu računicu. Najbitnije je to što proizvedemo sir, prodamo ga na pijaci, uzmemo gotovinu i završavamo posao. A ako nosimo mleko, ne znamo kada i da li će da nam plate… nekad kasne i domaćinstvo se dovodi u tešku situaciju. Ovo je meni super, zadovoljna sam.“
Ninoslava je razvila tehnologiju koja je domaćinstvu Malovac donela veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za prevreli punomasni kravlji sir.
U pirotskom kraju umeće pravljenja sireva ima dugu tradiciju i vremenom se usavršavalo i razvijalo. Za ovaj kraj karakterističan je ovčiji sir, ali se u poslednje vreme sve više gazdinstava opredeljuje za govedarsku proizvodnju.
„Za dobar sir sve je važno. Kvalitet mleka, čistoća i tehnologija, hrana i zdravlje životinja. O svemu vodimo računa. Na pijaci se najviše traži prevreli sir, ali u zadnje vreme ljudi počinju da traže i mladi sir. Valjda nam se menjaju navike u ishrani sa svešću o zdravoj hrani. Traži se čak i neslani sir, pa i to imam u ponudi. S jeseni pravim paprike punjene sirom, i to se dosta traži… Samo što nemam dovoljnu količinu da bih mogla da napravim da ima preko cele godine, već samo nekoliko meseci.“
Kako bi unapredila proizvodnju, porodica Malovac koristila je subvencije lokalne samouprave i donacije HELP-a. „Od opštine smo dosta iskoristili, prvo smo uzeli subvencionisani kredit da kupimo još dve muzne krave, kupili smo dve junice za koje nam je opština refundirala polovinu novca. Od organizacije ’Help’ dobili smo mašinu za vakumiranje i duplikator, a ostalo smo sve nabavljali od naših sredstava.“
U Držini samo četiri porodice imaju po 10-ak krava, dok su ostali sitni proizvođači. Odlučujuće za uspeh gazdinstva Malovac jeste planska proizvodnja i podela odgovornosti članova domaćinstva.
„Za sada radimo samo suprug i ja, njegovi su roditelji pokojni, njegov brat živi sa nama, ali on ima svoj posao. Ćerke nam ponekada pomognu, ali uglavnom se snalazimo sami. Ja mu ujutru pomognem da počistimo, sredimo, posle radim oko sira, a on nastavlja oko štale, pripreme hrane… Starija ćerka, Mirjana, ima 24 godine i po zanimanju je prehrambeni tehničar i ona planira da nastavi da se bavi ovim poslom. Zna da muze, siri, čak i da vozi traktor“, sa ponosom ističe Ninoslava.
Najbitnije je to što proizvedemo sir, prodamo ga na pijaci, uzmemo gotovinu i završavamo posao.
Iako je u neposrednoj blizini grada, tek pet kilometara od Pirota, i Držina spada u sela sa pretežno staračkim domaćinstvima. Uprkos tome, Ninoslava ističe da život na selu i ovaj vid proizvodnje za nju nisu opterećenje.
„Kako smo se isključivo za to opredelili, ne opterećujem se drugim poslovima. Imamo vremena da odmorimo, niko mi ne stoji nad glavom da mi priča da li smem ili ne smem da sednem. Kada imamo posao, idemo i radimo, nekada i više nego što treba, ali nekada si damo i oduška. E, jedino što ne možemo nigde da odemo na duže, na neko putovanje. Inače sve ostalo nije tako loše“, zaključuje ova vredna žena.
Sagovornica:
Ninoslava Malovac
Foto: Gordana Simonović Veljković
Komentari