Zahvaljujući idealnoj ekspoziciji terena i nadmorskoj visini, kao i povoljnom strujanju vazduha i sastavu zemljišta, zaseok Rakići rasut po padinama planine Jastrebac, ogranka Jelice, ima sve uslove za voćarsku proizvodnju što vredni meštani obilato koriste. Rašo Rakić decenijama proizvodi kvalitetne šljive, jabuke i kruške koje mahom prerađuje u najbolje rakije u kraju u čemu ima sve veću pomoć unuka Slađana.
Od davnina u domaćinstvu Raša Rakića, uglednog pekčaničkog voćara i domaćina, proizvodila se dobra rakija, ponajviše od šljive „Ranošljive“ i „Šumadinke“. Za više od pola veka bavljenja ovim poslom Rašo je ovladao svim tajnama u pravljenju vrhunske prepečenice koja je lako nalazila put do najprobirljivijih kupaca. Zbog slabije potražnje za jabukama i kruškama ovaj poznati rakijaš u poslednje vreme počeo je da peče rakiju i od ovog voća, najviše od kruške „Kaluđerke“.
„Sva je sreća da mi u poslu pomaže unuk Slađan koji, iako živi i radi u gradu, svaki slobodan trenutak provodi na selu. Nije mu stran nijedan posao na poljoprivredi, pa ni u voćarstvu, odnosno proizvodnji rakije tako da mi to daje elan da neumorno radim iako sam zakoračio u osmu deceniju životu“, kazuje ponosni deda.
možda vas zanima
Unuk Slađan je vredan, ozbiljan i pouzdan porodični čovek. Iako nema ni trideset godina ima divnu porodicu-suprugu i dvoje dece koji su mu najveći podstrek za rad i u kraljevačkom preduzeću „Radijator“ gde radi kao monter centralnog grejanja i na svojoj očevini i dedovini. Pored dede je postao uspešan proizvođač vrhunske rakije kruškovače.
„Ja i deda smo podelili posao-ja sam zadužen za kazan i pečenje, u čemu mi ponekad pomaže i neko od kolega , dok je deda zadužen za gradiranje u čemu je veliki majstor tako da nam grad skoro i ne treba“, kaže unuk.
Prema njegovim rečima, deda već na jednoj čašici zna jačinu u stepen, a da ne govorimo o gradima.
„Evo i mnoge komšije koje nemaju grad često ga zovu da proceni jačinu u čemu zaista ne greši. Pored toga, dragoceno mi je njegovo iskustvo u svakom poslu pa i u pravljenju rakije. Još je u dobroj snazi tako da osim u gradiranju može puno da pomogne i u drugim poslovima oko kozana ali i drugim poljoprivrednim poslovima“, malo u šali a više u zbilji ističe Slađan.
Kruškovača od ,,kaluđerke“ ne zaostaje za viljamovkom
Mladi pekčanički proizvođač kruškovače godinama ne menja recept u proizvodnji ove voćne rakije. Za proizvodnju koristi sortu „Kaluđerku“ koja ako se pravilno pripremi i peče daje veoma kvalitetnu kruškovaču koja ne zaostaje za ,,Viljamovkom“.
Foto: Milanko Danilović„Nakon berbe, krušku skladištim dve do četiri nedelje, kako bi nakupile maksimalnu količinu šećera i aroma došla do punog izražaja. U ovom periodu kruške potpuno omekšaju mada ja uvek usitnjavam plodove zbog boljeg vrenja. Na 100 kilograma džibre stavljam pet kilograma šećera-ped odsto i ni gram više, i vrenje traje od tri do četiri nedelje”, objašnjava unuk.
Kako dalje navodi, treba voditi računa da alkoholno vrenje kljuka od kruške ne sme da protiče suviše burno, jer bi u suprotnom došlo do znatnog gubitka prijatnog mirisa i dobila bi se rakije slabije arome.
Rašo i Slađan Rakić/Foto: Milanko Danilović„Temperatura vrenja ne sme da preskoči 18 stepeni“, kaže mladi majstor za centralno grejanje, ali i vrhunsku kruškovaču.
Na dedin predlog Slađan peče kruškovaču od 45 do 47, 5 stepeni , odnosno od 18 do 19 gradi što je idealna jačina za konzumiranje. Drži je u staklenoj ambalaži, jer se ova vrsta rakije ne boji i što duže stoji to je bolja. U zimskim danima, uz pršutu, slaninicu, čvarke i kiseli kupus deda i unuk, ali i njihove komšije i prijatelji sladiće se kruškovačom od roda iz ranijih godina dok ovogodišnja, kako kažu obojica, ne odleži bar pet godina.
Komentari