Na 13. sajmu etno hrane i pića sreli smo i profesora sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu doktora Mihaila Ostojića, ovo je bila idealna prilika da obavimo kratak intervju sa njim.
Šta je najveći problem u proizvodnji mlečnih proizvoda u Srbiji danas?
„Problem je prvo kvalitet sirovina zbog načina sabiranja, zbog opadanja broja grla, zbog opadanja količine mleka…To su prvo organizacioni i finansijski problemi, ali u određenim regionima, naročito u brdsko-planinskim imate dobar kvalitet sa specifičnostima područja, to je važno iskoristiti. Dobijene proizvode od mleka posebnog kvaliteta je neophodno zaštititi, kako bi sačuvali svoju tradiciju i imali svoj imidž odnosno svoje ime, jer ako kad-tad uđemo u Evropsku Uniju mnogi ti sada poznati proizvodi će se izgubiti.“
Možda vas zanima
Koliko su proizvođači svesni da je zaštita i brendiranje važno?
„Oni koji su ostali u stočarstvu su svesni da moraju da se drže toga, na primer da smanje broj grla a povećaju njihove proizvodne sposobnosti, odnosno kvalitet krajnjeg proizvoda. Oni ne treba da budu proizvođači sirovina, već da takvu sirovinu prerađuju i tek onda plasiraju. Za to je pogodno i organizovanje u zadruge i udruženja, da bi se i mali proizvođači obezbedili.“
Temperature su sve niže, bliži se zima, na koji način bi stočari trebalo da vode računa o svojim životinjama?
„Ja mislim da su se oni već pripremili, nisu stočari od juče, prvo je važno da obezbede stočnu hranu, zatim da imaju redovno napajanje i dobre uslove u kojima se životinje nalaze da ne bi zdravstveno stradale kao i redovni dnevni tretmani održavanja koji se podrazumevaju.“
Da li može da se živi od stočarstva danas?
„To je teško pitanje, ima kad može i kad ne može, ali ništa nije dugoročno jer postoje oscilacije, prvo prirodne da li je sušna ili kišna godina ili je duga zima itd, zavisi od stočne hrane, uslova smeštaja, zdravstvenih uslova… Ako neko može da organizuje sve da ima farmu od 20 krava ili 400-500 ovaca, 100-200 koza onda može da se živi, ali traži se rad, u mlekarstvu nema praznika i godišnjih odmora, radi se 365 dana u godini“, zaključio je profesor.
Sagovornik:
dr Mihailo Ostojić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Komentari