Svako ko gaji svinje trebalo bi da meso redovno nosi na analizu. Pogledajte zašto je ona važna, uz pomoć kojih metoda se vrši, kako bi trebalo da pravilno uzimate uzorke, ali i kakve posledice može meso zaraženo trihinelozom da ostavi na ljudski organizam.
U zimskom periodu Veterinarski institut Šabac ima veći broj zahteva za testiranje uzoraka mesa stoke i divljači na trihinelu spiralis. Analize se vrše metodom kompresije i metodom veštačke digestije. Odabir metode zavisi od uzorka mesa koji je donet na analizu, a iz Instituta naglašavaju da je, kada je reč o pitomim svinjama, potrebno doneti deo krure uz kičmu, deo dijafragme. Nešto više o tome rekla nam je Svetlana Mrkovački sa Veterinarskog instituta u Šapcu.
Možda vas zanima
„Zimski je period, tako da je broj uzoraka koji se pregledaju na trihinelu spiralis povećan. Analize koje vršimo u Institutu su u vezi sa pregledom zaklanih životinja, metodom kompresije i metodom veštačke digestije. Obe metode su vezane za regularan pregled pitome svinje koje su zaklane, ali donose se i uzorci divljači.”
„Takođe, kod nas je, iako ne često, moguće i klanje kopitara, odnosno magaraca i konja. Divljač, konji i magarci zakonski se pregledaju metodom veštačke digestije, a pitome svinje se pregledaju metodom kompresije. Obe metode su pouzdane.”
Da li svako ko donese uzorak na analizu može smatrati da je odgovor validan?
„Tako je. Preispita se težina svinje i starost, da li je iz zaraženog dvorišta, evidentiranog u prethodnim godinama i slično. Zakonski se prijavljuje svaki pozitivan nalaz veterinarskim inspektorima kako bi imali u vidu stanje u domaćinstvima.”
Da li se nakon analiza uzorci čuvaju i koliko dugo?
„Imamo određenu proceduru kada je reč o čuvanju uzoraka. Oni se mogu zamrznuti i neko vreme čuvati. Međutim, kada je zamrznuto, ukoliko je meso pozitivno na trihinelu, broj larvi iz meseca u mesec može da se smanjuje. U ovom periodu godine česta su trovanja i slično. U nekim domaćinstvima se takvi problemi dešavaju jer se meso suši, ne obrađuje se termički, a konzumiraju se kobasice, suvo meso, slanina i slične prerađevine.”
„Trihinela parazitira u mišićnom vlaknu, ali naravno, i svaki komad slanine ima deo mišića. Inače, kod nas se zakonski zaraženo meso uklanja, ne dozvoljava se njegova termička obrada i konzumiranje.”
Ako neko donese pravilan uzorak, pregled je brži i jeftiniji.
Koliko često donose domaćinstva uzorke na analizu i da li ih uzimaju na pravilan način? Odakle je nabolje uzeti uzorak?
„Za pitome svinje najbolje je da se donese deo krure uz kičmu, deo dijafragme. Domaćini to znaju dobro, ili im kažu mesari i ljudi koji kolju. Inače, u području Mačve i ovom delu Srbije već godinama unazad imamo pozitivne slučajeve, pa su zato i ljudi edukovani. Ukoliko ne znaju, uvek se raspitaju.”
„Mi kod prijema uzoraka strogo vodimo računa. Ukoliko se desi da neko donese neadekvatan uzorak za trihinoskopski pregled, dogovorimo se i porazgovaramo sa vlasnikom. Ipak, ni tu nije kraj, jer možemo preći na drugu metodu, na pregled metodom veštačke digestije. Tada u analizu ulazi veća količina uzorka, pa se mogu pregledati i druga mišićna tkiva iz zaklane svinje. Ako neko donese pravilan uzorak, pregled je brži i jeftiniji.”
Koliko je vremena potrebno da se obavi jedna analiza?
„Na običan trihinoskopski pregled potrebno je da se čeka desetak do petnaest minuta, dok se pogleda uzorak, pripremi preparat i slično, a pregled veštačkom digestijom traje nekoliko sati. Ta analiza je malo zahtevnija i skuplja.”
Da zaključimo, sigurno je da bi svako ko gaji svinje trebalo da odnese meso na analizu. To je najsigurniji način da preventivno delujemo i da se zaštitimo od neželjenih bolesti i virusa.
„Upravo tako. Trihineloza je bolest koja se prenosi na ljude i može ostaviti trajne posledice. Naravno, moguće je da se čovek izleči, jer se organizam adaptira, ali larva ostaje u mišićima tkiva kod ljudi i ne može se eliminisati. Dakle, čak i kada čovek preboli sve simptome, trihinela mu trajno ostaje u mišićima.”
„Zato bi ovaj pregled trebalo ozbiljno shvatiti, a olakšavajuće okolnosti su što on nije skup i što je dostupan svima. Skrenula bih još pažnju da je tokom leta, jeseni i proleća takođe dobro da se redovno pregledaju prasad i svinje, bez obzira na to kakva će prerada mesa kasnije biti.”
Sagovornica:
Svetlana Mrkovački, Veterinarski institut Šabac
Komentari