Foto: Dejan ĐukićMnogim ljudima je jedna od prvih asocijacija na jesen bundeva, a miris pite bundevare ili krem čorbe od iste jedni su od najkarakterističnijih mirisa u kuhinji tokom ovog godišnjeg doba. Ova biljka ima brojne pozitivne karakteristike po ljudski organizam, a pritom može da bude sastojak kako slatkih, tako i slanih jela dajući svakom posebnu notu.
U Banatu gajenje bundeve ima dugu tradiciju o čemu svedoči podatak da se upravo u banatskom gradu Kikindi svakog septembra održava čuvena manifestacija „Dani ludaje“ koja okuplja veliki broj proizvođača ove biljke, ali i svih njenih ljubitelja.
Supružnici Dejan i Marija Đukić iz banatskog mesta Crepaje su diplomirani inženjeri tehnologije koji su se odlučili ne samo za gajenje ove zdrave biljke nego i za njenu preradu u zanimljive, ukusne proizvode, te su osnovali brend pod imenom „Lalino zlato“.
možda vas zanima
„Bundevu je moja porodica uvek imala negde na kraju bašte i ja sam kao dečak odrastao uz ovu biljku. Tokom 2014. godine smo prvi put bundevu posejali na većoj površini i tako je počela naša priča. Od tog momenta do danas se samo povećavala površina i broj sorti koje uzgajamo. Sa preradom iste smo počeli spontano, kada su na svet došla naša deca supruga je za njih pripremala zdrave obroke od bundeve koje smo imali u izobilju. Tada su nastali naši prvi proizvodi“, navodi Dejan Đukić.
Kako kaže naš sagovornik, na početku su uzgajali samo domaću sortu bundeve banatsku belu bundevu, ili kako Banaćani kažu ludaju. Nju su prvo prodavali kao celu, a kasnije su počeli sa sečenjem na kriške i sa prodajom u marketima. Danas gaje različite sorte bundeve: muskatnu bundevu, hokaido, patišon i špageti bundevu, a ukupna površina na kojoj ih gaje prelazi dva hektara. Sorta koja dominira je muskatna bundeva.
Od njive do trpeze
„Bundeva je relativno laka za uzgoj, jer nema nekih štetočina koje je napadaju, dobro podnosi sušu, ali joj zato mnogo kiše smeta i izaziva truljenje ploda. Ono što je kod nje specifično jeste da zahteva veliku količinu fizičkog rada. Mi je ručno okopavamo i beremo, ne postoji neka mehanizacija koja bi to zamenila. Takođe, kod nas ne dolazi u obzir upotreba herbicida ili pesticida, to su naši principi kojih se striktno držimo“, rekao je sagovornik našeg portala.
Radni dan supružnika u periodu setve, okopavanja i berbe zna da traje i po 16 sati. U velikoj meri im pomažu roditelji našeg sagovornika, kao i pomoćni radnici koje angažuju po potrebi.
Oboje su zaposleni, tako da uzgoj i radove na njivi prilagođavaju svojim obavezama na poslu. Kada govori o procesu prerade, naš sagovornik navodi da je njega potrebno obaviti brzo, s obzirom da nema mnogo termičke obrade zahvaljujući čemu uspevaju da sačuvaju sve hranljive vrednosti bundeve i ostalih sastojaka koje ulaze u njihove proizvode.
Foto: Dejan ĐukićProdukti porodice Đukić su bez veštačkih boja, aroma i konzervansa, pasterizovani su, bez glutena, a neki od njih nemaju ni šećer.
U svojoj ponudi imaju šest proizvoda, tu spadaju dva namaza od bundeve, jedan bez šećera, drugi ima 10 posto dodatog šećera, potom dve vrste turšije: jedna od muskatne, a druga od patišon tikve, kandiranu špageti bundevu i dehidriranu muskatnu tikvu u obliku čipsa. Kako kaže ovaj poljoprivrednik, njihov čips je zamena za klasičan čips, on se suši na niskoj temperaturi umesto prženja u ulju, a njihovi namazi su, tvdi on, pogodni za sve uzraste.
Ova biljka veoma je blagotvorna po naše zdravlje, ali i veoma korisna namirnica u kuhinji jer se u zavisnosti od želje i potrebe od nje mogu spremati i slana i slatka jela.
Supružnici Đukić su pronašli način da povežu dugu tradiciju gajenja bundeve u Banatu sa kreativnim i inovativnim idejama za njenu obradu i uz trud, rad i posvećenost koje su uložili, obezbedili su sebi uspeh, a ovu pomalo zaboravljenu namirnicu vratili na trpezu mnogih.
Komentari