Osamnaest kilometara severeozapadno od Beograda nalazi se, kako kažu, najmasnije selo-Kačarevo. Jednom godišnje postaje i prava prestonica slanine. Tri stotine tezgi krase domaće kobasice, kulen, čvarci, pršut i razne vrste slanine, za svakog po nešto. Dobrodošli na 31. Slaninijadu.
Možda vas zanima
Niko ne zna koliko tona mesnih prerađevina, a najviše slanine bude prodato svake godine na Slaninijadi, za svakog ima po nešto. A Slaninijada nije od juče, pitali smo se kako je sve počelo.
„Društvo se sastalo u kafani, zvali smo je Poljoprivredna kafana, kako to već ide, sedelo se, pilo i mezilo. Zapali smo u diskusiju čija je slanina najbolja. Milovan Đurovski, sadašnji tehnički direktor kulturnog centra u Parizu, doneo je slaninu od kuće sa sedam redova slanine i sedam redova mesa i rekao kako je to slanina dobijena ukrštanjem jelena i svinje. Svi su se složili da je najbolja“, ispričao je legendu o Slaninijadi Dragan Vujačić.
Istina je da je slanina bila poklon tasta iz Pariza. Ali od ovog “takmičenja” rodila se ideja i organizovana je prva Slaninijada 16 januara 1988, posle toga sve je istorija. Ljubica Paović je donela pršut sa Cetinja, kaže pravi njeguški.
„Ovo nam je četvrta godina od kako dolazimo. Nudimo njeguški pršut, sir i kobasicu, tri nacionalna crnogorska proizvoda. Tajna njeguškog pršuta je sam spoj mora, vetra, joda i planine”, rekla je Ljubica Paović.
U moru slanine treba pronaći pravi proizvod, svaki prodavac hvali svoj.
„Naš specijalitet su vrući čvarci, svi koji se prave sa ljubavlju su pravi”, rekao je mladi mesar lazar.
U Kačarevu kažu da se slanina voli od rođenja.
„Slanina je lek i život. Nema slanine koja ne valja, svaka ima dušu i svaka je lepa i od domaće svinje i mangulice. U ovom delu Banata svi vole slaninu“, objasnio je član organizacionog odbora Slaninijade Dragan Vujačić.
Kupci dolaze iz cele Srbije.
„Sve je super. Samo da gledate šta ima i već ćete biti siti, a roba je prva klasa“, rekao je Branko Simonović iz sela Jabuka.
„Cene su vrlo prihvatljive. Nekada smo klali i sami sušili svoje proizvode 29. Novembra. Više to nije isplativo, pa dolazimo ovde“, izjavila je Biljana Radoja koja je na ovu manifestaciju došla iz Zemuna.
Prodaju se i ljutenica, sir, vino i mnogi drugi domaći proizvodi. Aleksandar Jakovljević pravi i prodaje drvene daske i varjače kako bi imao koji dinar više da da svojim unucima.
„Za 15 minuta napravim jednu varjaču. Cene su od trista do šesto dinara, tako skupim pare za moje unuke“, ispričao je Jakovljević Aleksandar.
A vole unuci i deku i slaninu, pa sve što zaradi, potrošiće na Slaninijadi.
„Svi oni koji vole slaninu, meso, kobasicu, pršut, šunku mogu da dođu u Kačarevo i kupe najbolju slaninu, najkvalitetniju na svetu jer je Kačarevo-najmasnije selo na svetu. Kačarevci govore i ne volim Kolu, volim picu, ali najviše volim slaninicu. Uostalom, od Slaninijade u Kačarevu- jedino je starija Olimpijada u Grčkoj“, šaljivo je dodao Dragan Vujačić.
Dobar glas se očigledno daleko čuje. Više od 50.000 ljudi je i ove godine posetilo prestonicu slanine u Srbiji. Mi znamo gde ćemo biti sledeće godine u isto vreme, a vi?
Sagovornici:
Dragan Vujačić, član organizacionog odbora Slaninijade
Ljubica Paović, mesara “Paović” Cetinje
Dragan Aleksić, mesar sa Zlatibora
Aleksandar Vidaković, proizvođač drvenih daski
Anketirani kupci:
Branko Simonović
Stana Zabilac
Andrić Branislava
Biljana Radoja
Komentari