Sastojak je gotovo svakog jela, rođendana i bakinih recepata. Kao deca smo obožavali kada nam kažu sladak si kao šećer, a sada zbog njega često prekršimo dijetu.
Šećer je prehrambeni sastojak koji se najčešće proizvodi iz šećerne trske ili šećerne repe. Šećerna trska je zeljasta biljka poreklom iz Azije koju su najpre prerađivali Indijci i Persijanci 500 g.n.e, dok je u Evropu stigla oko 1.000 g.n.e. Od tada Venecija postaje glavni centar za trgovinu na Zapadu.
Možda vas zanima
Stari Vavilonci su oko 7.000 godina p.n.e za potrebe piva koristili ječmeni šećer, dok je za rasprostranjenost šećerne trske u Americi bio zaslužan Kristofer Kolumbo. Kasnije će tek Napoleon Bonaparta intenzivno pokrenuti gajenje šećerne repe u Evropi, koje se oko 1850. godine usavršava putem pažljive selekcije biljaka.
Naziv „šećer“ potiče od indijske reči koja je u srpski došla preko persijskog i turskog jezika. Industrijalizacija šećera je sa sobom povukla i konkurenciju između Starog i Novog kontinenta, pa su uzgajivači šećera od trske i repe započeli sa proizvodnjom palminog šećera, krompir-šećera, grožđanog šećera i javorovog šećera.
Za dobijanje 17 kilograma šećera potrebno je preraditi 100 kilograma šećerne repe. Saharoza, trščani šećer ili šećer iz šećerne repe izdvaja se presovanjem ili kuvanjem dok se ne dobije tečni rastvor.
Šećer pokreće i ljude i mašine
Zanimljiva je činjenica da se od šećera dobija etanol, koji se koristi kao alternativno gorivo za većinu vozila u svetu. Tako u Brazilu veći deo vozila pokreće etanol, dok se u Evropi i Americi etanol meša sa benzinom. Takva upotreba šećera dovela je do znatnog skoka njegove cene na svetskom tržištu. Prema podacima iz 2003. godine najviše šećera na svetu proizvodi Brazil, dok se u Evropi time najviše mogu pohvaliti Francuzi.
Pet miliona cvetova za kilogram meda
Belo zlato ili šećer, nekada se smatrao privilegijom bogatih, a danas je lako dostupan svima. Postoje različite vrste šećera, a jedan od njih jeste invertni šećer, koji se dobija hidrolizom glukoze, odnosno grožđanog šećera i fruktoze, koji su ujedno poznati sastojci meda. On se zadržao kao jedna od najstarijih poslastica u svetu. Da bi se dobio kilogram meda, neophodno je da pčela obavi preko 60.000 letova i sleti na oko pet miliona cvetova.
Oko 80% prerađene hrane sadrži u sebi šećer.
Postoje i šećeri koji ne sadrže slatkoću, a jedan od takvih je rafinoza koji je prisutan u mnogim biljkama, dok je mlečni šećer ili laktoza prisutan u mleku. Šećer izoglukoza koristi se za slatka pića i kompote, a sadrži 51% glukoze i 42% fruktoze i obično se dobija od kukuruza.
Persijanci su pre 2.500 godina beli šećer nazvali „kandi-sefid“. Njega su Englezi potom preneli u upotrebu preko bombona, dok mi ovaj naziv prepoznajemo u kandiranom, odnosno, ušećerenom voću. Glavna poslastica Egipćana bila je šećerlema od meda u urmi, dok se na Dalekom istoku i dalje čuva omiljeni zanat, a to je pravljenje bombona od badema, meda i smokava. Doseljenici su u Severnoj Americi pravili bombone od kristala javorovog šećera nanizanih na kanap.
Alternative šećeru
Godinama se vodi polemika oko zamena za šećer i često se ovaj pojam pogrešno shvata. Pod alternative šećeru ubrajaju se veštački zaslađivači, ali i prirodne zamene za šećer, koje su često korisne za zdravlje.
Jedan od prirodnih zaslađivača je stevija, prirodna zamena za šećer koja ne izaziva štetne posledice po zdravlje. Ona nije bogata kalorijama, ugljenim hidratima i prirodnim šećerom. Najčešće je koriste dijabetičari zbog toga što ne povećava nivo šećera u krvi, a ukus joj je sličan šećeru. Stevija je dobra za regulaciju krvnog pritiska, ali i za zdravlje kostiju i zuba.
Javorov sirup je još jedan od prirodnih zaslađivača, koji se dobija od nekih stabala javora, a koristi se najviše kao antioksidant. Agava sirup i melasa su tekućine koje su prirodna zamena za šećer, gde prvi nastaje iz meksičkog kaktusa, a drugi iz šećerne trske. Ovi sirupi imaju ukus sličan medu, koji je takođe jedan od najpoznatijih prirodnih zamena za šećer, a koriste se pri regulaciji nivoa šećera u krvi.
Ksilitol, sirup od smeđeg pirinča i šećer od kokosove palme su takođe alternativa šećeru, a izdvajaju se iz biljnih vlakana i njihova primena ne šteti zdravlju ljudi.
Da bi se dobio kilogram meda, neophodno je da pčela obavi preko 60.000 letova i sleti na oko pet miliona cvetova.
Najpoznatiji veštački zaslađivači koji se koriste u namirnicama su aspartam, sukraloza i saharin. Aspartam je niskokalorična veštačka zamena za šećer koja sadrži enzim koji je problematičan za osetljiv metabolizam. Nalazi se u velikom broju dijetetskih proizvoda i mnogi ga smatraju poželjnim veštačkim zaslađivačem.
Sukraloza je hemijski stvorena zamena za šećer koja uništava dobre i loše bakterije u crevima. I pored ove činjenice, sukraloza se koristi u preparatima za mršavljenje i dijetetskim proizvodima. Sintetički zaslađivač saharin smatra se jednim od najštetnijih sastojaka po zdravlje ljudi. Ne sadrži kalorije, ali povećava nivo šećera u krvi.
Šećer i zdravlje
Bez šećera lako gubimo energiju. Neophodan je u ishrani, ali i pored toga upotreba rafinisanog šećera predstavlja poseban rizik za zdravlje. Oko 80% prerađene hrane sadrži u sebi šećer. Od slatkiša, preko drugih proizvoda, kao što su kečap, mesne prerađevine, konzervisani paradajz, puter od kikirikija, hleb i drugi.
Preteran unos ovih namirnica koje sadrže šećer izaziva mnoge bolesti kao što su: dijabetes, razna srčana oboljenja, višak masnoće u krvi i rak. Rafinisani šećer ne sadrži hranljive vrednosti, a bogat je kalorijama. U toku procesa obrade gube se minerali, vlakna, enzimi, masti i vitamini koji su ključni za rad srca.
Iako većina stručnjaka i nutricionista ističu da je šećer loš za zdravlje čoveka, ipak je mozgu neophodan ovaj sastojak kako bi efikasno obavljao svoje funkcije. Preterana konzumacija belog šećera smanjuje memoriju i stvara višak kilograma u organizmu, jer se samo u jednoj limenci soka može prosečno naći 40 grama šećera.
U Srbiji od dijabetesa tipa 2 boluje više od 500.000 ljudi, a u svetu 246 miliona. Posebno zabrinjava činjenica da od šećerne bolesti sve više obolevaju i mladi ljudi. Ranije se dijabetes uglavnom javljao kod starijih od 45 godina, a sada sve češće pogađa mlade, čak i decu. Savetuje se da se nivo šećera u krvi proverava dva puta godišnje, kao i da se poveća fizička aktivnost kako bi se ovakvi problemi izbegli.
Hteli mi to ili ne, šećer je svuda oko nas i poseduje moć da u nama probudi neodoljivu želju za njim. Toliko jaku da mu je teško odoleti i u tri sata posle ponoći.
Šećer u receptu za najzdraviji kolač na svetu
Sastojci:
1. 100g nezaslađene organske čokolade koju treba istopiti u pola kašike kokosovog ulja
2. 1/2 avokada
3. 40g putera
4. 50ml meda
5. 1 organsko jaje
6. 40g organskog kakao praha
7. 30g badem brašna
Uputstvo:
1. Rernu zagrejati na 350C.
2. Avokado ubaciti u blender i napraviti glatku masu.
3. Dodavati preostale sastojke, jedan po jedan. Puter dodavati u komadićima i mutiti dok se ne sjedini sa ostalim sastojcima.
4. Smesu ostaviti u frižideru sat vremena da se ohladi.
5. Kašikom sipati smesu u posudu za mafine
6. Peći 15-17 min.
7. Sačekati da se ohladi i poslužiti.
Komentari