Tehnologija treba da igra veću ulogu ako napori da se smanji milijardu tona hrane koja se gubi svake godine budu uspešni.

Činjenica da trećina sve hrane u globalnom lancu snabdevanja odlazi u otpad nije novi problem. Odgovor bi mogao da leži u tehnologiji prerade hrane.

Zašto su rešenja za otpad od hrane bitna?

Bacanje hrane predstavlja veliki problem širom sveta. Prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine se baci oko 1,3 milijarde tona hrane, što je ekvivalentno trećini ukupne proizvedene hrane. Ovo je ne samo ekonomski nego i ekološki problem, budući da bacanje hrane doprinosi emisiji štetnih gasova i gubitku dragocenih resursa kao što su voda i zemljište.

Međutim, postoji sve veće interesovanje i napor u prehrambenoj industriji da se smanji bacanje hrane i pronađu održiva rešenja. Evo nekih ključnih rešenja koja se primenjuju u prehrambenoj industriji:

1. Prevencija otpada:Jedan od najefikasnijih načina da se smanji bacanje hrane je sprečiti njegovo stvaranje u prvom mestu. To podrazumeva bolje upravljanje zalihama, poboljšanje sistema za praćenje datuma isteka, obrazovanje potrošača o pravilnom rukovanju hranom i donošenje politika koje podržavaju smanjenje otpada hrane.

2. Donacija hrane:Umesto da se hrana baci, mnoge kompanije se sve više okreću doniranju hrane organizacijama koje se bave gladnim ljudima ili drugim ugroženim grupama. Ovo je efikasan način da se neiskorišćena hrana preusmeri ka onima kojima je potrebna.

3. Upcikliranje hrane:Upcikliranje je proces transformacije neiskorišćenih delova hrane u nove proizvode. Na primer, višak voća i povrća može se pretvoriti u sokove, piree ili sušene grickalice. Ovo ne samo da smanjuje otpad, već i stvara nove proizvode sa dodatnom vrednošću.
4. Kompostiranje:Hrana koja nije pogodna za donaciju ili upcikliranje može se kompostirati kako bi se stvorilo hranjivo đubrivo za biljke. Kompostiranje je ekološki prihvatljiva opcija koja smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama.

5. Tehnološka rešenja:Napredak u tehnologiji omogućava razvoj inovativnih rešenja za preradu hrane i smanjenje otpada. Na primer, postoje sistemi koji koriste veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi pratili kvalitet hrane i predvideli potencijalne probleme koji mogu dovesti do njegovog bacanja.
6. Svest potrošača:Edukacija potrošača igra ključnu ulogu u smanjenju bacanja hrane. Kroz kampanje i obrazovne programe, potrošači se informišu o značaju smanjenja otpada hrane, pravilnom čuvanju hrane i kreativnim načinima korišćenja ostataka hrane.

Ova rešenja su samo neki od načina na koji se prehrambena industrija suočava sa problemom bacanja hrane. Važno je da svi akteri u lancu snabdevanja hranom, uključujući proizvođače, distributere, prodavce i potrošače, sarađuju u cilju smanjenja otpada hrane i stvaranja održivijeg sistema ishrane. Samo zajedničkim naporima možemo ostvariti značajan napredak u rešavanju ovog globalnog problema.

Rešavanje otpada od hrane kao obrada sirovina

Realnost je to da mnogo puta kada imate sporednu sirovinu, morate da je preradite, bilo zbog bezbednosti ili zbog teksture ili ukusa, da biste dobili oblik koji je prikladan za prehrambeni proizvod koji ćete praviti.

Rešavanje problema rasipanja hrane mora uključivati povećanje količine tehnologije koja se koristi za očuvanje hrane u lancu snabdevanja i prilagođavanje mašinerije potrebama potrošača. Ova strategija uključuje stvaranje novih proizvoda, za koje je rekla da mogu značajno smanjiti njihov uticaj na životnu sredinu.

Iako postoji trend među potrošačima koji žele hranu koja je minimalno obrađena, i dalje postoje mogućnosti za poboljšanje hrane u svakoj tački u lancu snabdevanja hranom, uključujući preradu hrane kako bi se produžio njihov rok trajanja i smanjilo propadanje.

Kako prehrambena tehnologija nastavlja da donosi strateške odluke u kompanijama, smatra se da mašinerije drže ključ za inovaciju lanca snabdevanja kako bi se smanjila količina hrane koja se ne proda ili pojede. Otpad od hrane košta industriju otprilike bilion dolara godišnje i doprinosi bacanju više od milijardu tona hrane svake godine.

Značajan deo u rešavanju ovog problema, je i objašnjavanje potrošačima strategija za smanjenje rasipanja hrane. Jedan deo ovoga mogao bi uključivati potpuno redefinisanje ovog pitanja kako bi se suzbile negativne konotacije.

Koraci ka postizanju kružne ekonomije sastojaka

Primarno rešenje za otpad od hrane uključuje rad na postizanju cirkularne ekonomije za sastojke. U ovom sistemu, industrija bi reciklirala ili oporavila resurse kroz radnje kao što su produženje roka trajanja ili obnavljanje hrane. Kompanije mogu da uštede i do 14 puta operativnih troškova kroz ulaganja u plan za reciklažu hrane.

Ali objašnjavanje prednosti smanjenja rasipanja hrane potrošačima može se pokazati izazovnim – nešto na čemu lideri u svetu rade.

„Kada o tome razmišljate kao o otpadu, tretiraćete ga kao otpad“, kažu stručnjaci. „Ali ako mislite na svaku sirovinu koja dolazi kao priliku za inovaciju ili stvaranje, to potpuno menja perspektivu.

Uokvirivanje situacije kao situacije u kojoj potrošači mogu imati koristi od proizvoda koji su proizvedeni na održiv način predstavlja priliku da se motiviše više ljudi da to podrže. 62% potrošača je spremno da plati više za proizvode koji sprečavaju bacanje hrane.

U prostoru za zagovaranje otpada od hrane, organizacije i kompanije raspravljaju u ime raznih rešenja za ovo pitanje. Prema ReFedovoj bazi podataka o rešenjima za otpad od hrane, metode sa najvećom neto finansijskom koristi su vođene potrošačima, uključujući obrazovne kampanje, praćenje individualnog otpada hrane i kontrolu veličine porcija.

Taj trend deluje obećavajuće jer je povećan interes potrošača za pokret prerađene hrane, što je dovelo do lansiranja prehrambenih proizvoda napravljenih od hrane koja bi inače otišla u otpad. Dakle, potrošači sve više cene proizvode koji promovišu održive karakteristike.

Izvršna direktorica Udruženja za prerađenu hranu, Angie Crone, govoreći na panelu Instituta za hranu u aprilu, rekla je da je organizacija zabeležila rast od 21% u odnosu na prethodnu godinu u proizvodima koji su prošle godine dobili sertifikat za prerađenu hranu. Predviđa se da će prostor za prerađenu hranu, dodala je ona, vredeti 80 miliona dolara u roku od jedne decenije. Udruženje za prerađenu hranu povećalo je ulog na ovom inovativnom cevovodu, radeći sa CPG-ovima kao što su Kerri i Puratos na implementaciji hrane koja bi otišla u otpad — kao što je istrošeno zrno iz proizvodnje piva i voće kakaoa — kao sastojke za nove prehrambene proizvode.

Važna je izrada novih tehnoloških rešenja za hranu. Ona su pristupačnija i skalabilnija, a ovo mora uključivati zakonodavnu akciju i koordiniran rad u čitavom lancu snabdevanja hranom, što se trenutno ne uspeva na globalnom nivou.

Izazovi sa primenom prerađenih sastojaka

Postoji serija studija koje ispituju kako proizvodi koji koriste otpad od hrane mogu pružiti izazove i prilike za nove ideje.

U jednoj studiji, proizvođač je razvio smoothie napravljen od prerađenih sastojaka. Da bi se uverio da su sastojci nabavljeni i bezbedno upotrebljeni, proizvođač je morao da bude partner sa proizvođačima koji sakupljaju višak proizvoda, određuju potrebnu količinu proizvoda i sarađuju sa svojim timom za obezbeđenje kvaliteta kako bi osigurali njegovu bezbednost. Ključni zaključak iz studije je potreba za fleksibilnošću prema varijacijama veličine i mešavini sastojaka, između ostalih faktora.

Druga studija je pokazala da proizvođač ima za cilj da proda industrijski sastojak. Koristio je tehnološke procene sastojka – uključujući poređenja sa sastojcima koji su već na tržištu – da bi razumeli prednosti i slabosti povezane sa njegovom potencijalnom upotrebom kao obnovljenog sastojka.

Na kraju, jedna studija prikazuje istraživače koji koriste prerađeno sojino ulje iz podsaharske Afrike da bi napravili hranljiv kolač. Suočili su se sa poteškoćama uključujući visoke troškove potrebne tehnologije i ograničene mogućnosti obrade sojinog proteina. Utvrdili su da je radnim odnosom sa partnerskim proizvođačima i pranjem sastojka kolač uspeo da dobije veću tržišnu vrednost.

Da li je potencijal rešavanja problema otpada od hrane stigao i u Srbiju?

Bacanje hrane je globalni problem koji zahteva hitne rešenja. Tehnologija prerade hrane ima ključnu ulogu u smanjenju otpada hrane i produženju roka trajanja. Kružna ekonomija takođe pruža priliku za recikliranje i obnavljanje resursa. Edukacija potrošača o značaju smanjenja rasipanja hrane je neophodna, a kampanje koje promovišu svest o ovom problemu mogu motivisati ljude da podrže održive proizvode.

Ipak, postoje izazovi u primeni prerađenih sastojaka, kao što su varijacije u veličini i mešavini sastojaka, troškovi tehnologije i ograničene mogućnosti obrade. Saradnja između proizvođača, industrije i potrošača je ključna za uspeh u smanjenju otpada hrane.

U Srbiji postoji potencijal za primenu ovih praksi. Lokalni proizvođači i industrija hrane mogu unaprediti procese prerade i iskoristiti resurse efikasnije. Edukacija potrošača o smanjenju rasipanja hrane takođe je važna.

Bacanje hrane je globalni izazov, ali primenom tehnoloških inovacija, uspostavljanjem kružne ekonomije i edukacijom potrošača, možemo smanjiti otpad hrane i postići održivo snabdevanje hranom.

Vidite li potencijal ovih praksi kod nas?

Izvor: Fooddive