U svim krajevima naše zemlje nadaleko je poznato da su granice upotrebe rakije vrlo široke. Naš nacionalni brend ne samo da je odličan da se proba „na prazan stomak“, za početak dobrog druženja i pre jela, već se koristi i za skidanje temperature i lečenja grla.
A kakvu je primenu rakija pronašla u drugim balkanskim zemljama? Kao što srpsko stanovništvo ceni rakiju, ovo piće s poštovanjem se konzumira i u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji i ostalim susednim zemljama.
Naziv za rakiju u Mađarskoj je „palinka“, i to je jedno od tri najčuvenijih „P“ u Mađarskoj, pored paprike i ravničarskih „predela“ na istoku zemlje. U Mađarskoj isto važi kao i kod nas, najkvalitetnija rakija pije se u domaćinstvima koja je s višegodišnjim iskustvom prave. Ali, u slučaju da se nađete u urbanoj okolini, neće biti teško da „popijete po koju“ palinku u nekom od lokalnih barova, posluženu u čašicama u obliku cveta lale. Ispija se pre ili posle jela, najčešće poslužena na sobnoj temperaturi, kako bi mogla da zadrži prepoznatljiv ukus i miris.
Palinka nastaje od plodova koji su poreklom iz plodnih krajeva Karpatskog basena. Prvi tragovi koji su zabeleženi otkrivaju da njena upotreba počinje negde u 14. veku. Zajedno sa ruzmarinom pravljeno je piće koje podseća na današnju palinku, a glavni razlog bile su medicinske svrhe. Tadašnji kralj i kraljica Mađarske bolovali su od artritisa i veruje se da je palinka bila jedan od napitaka koje su koristili za lečenje. Danas se ispijanje palinke smatra nezaobilaznim doživljajem za sve koji žele da upoznaju mađarske običaje i kulturu.
MOŽDA VAS ZANIMA
Rakija kao tajno oružje bugarskih vojnika
Bugarska bi našoj zemlji mogla biti najveći konkurent ako istražimo ko je na Balkanu prvi počeo da pravi rakiju. Pojedina arheološka istraživanja pokazuju da se u Bugarskoj rakija pravila još u 11. veku. Naime, pre nekoliko godina, blizu Ivajlovgrada arheolozi su pronašli deo suda za destilovanje i procenili da potiče iz 11. veka, što je poljuljalo tvrdnje da ovaj napitak datira iz 14. veka.
Zanimljivo je da su u tom periodu bugarski vojnici koristili rakiju kako bi postali „nepobedivi“ i uspešno porazili tursku vojsku. O takvom jednom sukobu pronađeno je svedočanstvo jednog od otomanskih vojnih komandira, koji nije uspeo da pobedi bugarsku vojsku u Sofiji, 1382. godine. Kako je sam svedočio, bugarska vojska je pila rakiju i bila nesavladiva.
Rakija se i danas koristi u Bugarskoj kako bi se “porazio jedan od najvećih neprijatelja”. Prehlada se leči serviranjem kuvane rakije, u zimskom periodu. U slučaju da ste tokom zime u Bugarskoj, velike su šanse da će vam rakija biti servirana sa medom.
Široka primena rakije i u tradiciji komšijskih zemalja
Nismo sami na Balkanu kad kažemo da je rakija lekovita. Naše komšije u svojoj tradiciji pokazuju sličnu praksu korišćenja rakije u narodnoj medicini. Na primer, u centralnoj Dalmaciji važi da je orahovača dobra za bronhitis i kada biste u letnjim mesecima posetili ovu oblast sigurno biste naišli na najmanje jednu terasu koja ima tegle izložene na Suncu. To znači da je u toku priprema orahovače, prema jednom od mnogobrojnih domaćih recepata, koji traže da rakija sa orasima odstoji oko mesec dana na Suncu.
Rakija u Crnoj Gori služi da ublaži bol u stomaku i mišićima, za borbu protiv bakterija i virusa, a u upotrebi je i za čišćenje rana.
Nema velikih razlika kada pogledamo kako bi nam komšije poslužile rakiju. Kao i kod nas, i u Bugarskoj i na severu Makedonije rakija je dobar aperitiv uz šopsku salatu i sir, ali i uz dobro društvo. Ceo Balkan koristi rakiju kao znak dobrodošlice gostima. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih rituala gde je rakija nezaobilazni deo okupljanja.
Iz čašice se ispija i kada se proslavlja sklapanje novog braka, kao znak nazdravljanja, ali i prilikom odavanja počasti preminulima, tradicionalnim prosipanjem na zemlju.
Komentari