Najbolja rakija, kažu naši domaćini, peče se od autohtonih starih sorti šljiva. Na prvom mestu to je crvena ranka. Ova šljiva je naša najznačajnija i najrasprostranjenija rakijska sorta. U narodu je poznata i kao darosavka, ranovača, šumadinka i crvenjača. Iako je poslednjih godina skoro pala u zaborav, neki proizvođači iz gružanskog kraja vraćaju njenu slavu na velika vrata. Jedan od njih je Predrag Lukić proizvođač rakije od crvene ranke sa zaštićenim geografskim poreklom.
„To je čista ranka, ranka crvenjača, koja je u našem kraju ponestala, njena proizvodnja se prigasila. Ali, deda je uspeo da sakupi nekoliko desetina tona ranke crvene i spremi je za ovu sezonu”, kaže Predrag.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, uglavnom je gružanski kraj zadržao njenu proizvodnju i to uglavnom u starinskim domaćinstvima, gde nema ko da bere. Rakija od crvene ranke smatra se najkvalitetnijom rakijom na svetu.
Ipak nije tako lako doći do kvalitetne rakije od crvene ranke. A osim toga pored našeg sagovornika, još pet destilerija iz Šumadije krenulo je sa pravljenjem pića regije, šumadijske šljivovice koja se na tržištu očekuje 2021. godine. Na ovaj način proizvođači rakije, poput vinara, prave prepoznatljivo ime koje će ih staviti u turističku ponudu ove regije.
„Da bi se proizvela kvalitetna rakija treba nekoliko faktora da se poklopi: da plodovi budu zreli, da na dan sakupljanja temperatura bude što veća, proces previranja treba da bude sa što većom temperaturom, a po previranju rakija treba da se destiluje posle 2-5 dana”, objašnjava Predrag.
On još uvek radi na stari, tradicionalni način, u kazanu koji je kod njih generacijama. Predrag proizvodi visokokvalitetnu rakiju koju otkupljuju veleprodaje, te se pola Srbije snadbeva sa njegovim proizvodom.
Nakon destilacije, Predrag savetuje da rakija mora da odleži, a „odležavanje mora trajati najmanje 18 meseci”.
Zasada po crvenom rankom sve je manje, ali i po tom pitanju država će preduzeti određene korake.
“Nezvanično sam čuo da će država subvencionisati proizvodnju crvene ranke za organizovane proizođače, sa besplatnom nabavkom sadnica”, otkriva Predrag i dodaje da je čuo da će Institut u Čačku proizvoditi sadni materijal.
A, za kraj, ni mi nismo odoleli, a da je ne probamo.
Sagovornik: Predrag Lukić
Komentari