Plod maline, šljive ili nekog drugog voća, prerađen, spakovan u tegle i tako plasiran na tržište proizvođačima uvek donosi veću zaradu. To su uvideli i Petrovići iz mioničkog sela Krčmar, pa voće koje sazreva podno Divčibara pasterizuju i na taj način ostvaruju veću dobiti nego da ga prodaju u svežem stanju.
Ova šestočlana porodica pretežno se bavi voćarskom proizvodnjom, a malinu, kupinu, šljivu, trešnju gaje na blizu 4,5 hektara. Deo roda predaju hladnjačarima u svežem stanju, a jedan deo pasterizuju.
Možda vas zanima
„Poslednjih par godina pasterizacija voća donosi mi određeni prihod i popunjava deo budžeta kada na selu nema druge zarade odnosno u zimskom periodu. Time sam odlučio da se bavim zato što je voće jedno vreme bilo jeftino i gledao sam kako bi mogao da preživim. Prošle godine je bila veća proizvoda kada smo pasterizovali 1.000 tegli, a do tada je sve bila proba da vidimo kako će to da izgleda i kakvo je interesovanje, a nadam se da će to sada da zaživi”, kaže Slobodan Petrović.
U ovom poslu angažovani su svi članovi porodice. Pasterizuju svo voće koje gaje počev od maline, kupine, preko šljive, kajsije, šanteliju, breskve, kruške, jabuke, grožđe. Slobodanov sin Aleksandar, koji je po struci električar, napravio je pasterizator kapaciteta 40 tegli.
„Trenutno ne mogu sve količine voća da preradim na ovaj način, ali se nadam da ću uspeti u tome, za to treba i dodatne radne snage ali što se prihoda tiče znatno je veći nego kada se preda voće na vagu. I ove godine planiramo da preradimo oko 750 kilograma voća, što je 1000 tegli najmanje”, navodi Petrović.
U jednu teglu može da stane pola kilograma maline jer je ona lakša od drugog voća. Pola kilograma maline ove godine je 80 dinara, a Petrović teglu pasterizovane maline, gde je uračunat i njegov rad, prodaje za 250 dinara i samo tako ima neke koristi od onoga što radi, rekao nam je on.
Kako kaže po intersovanju kupaca mogli bi da prodaju i više od 2.000 tegli, ali bi ut om slučaju morali da se dodatno angažuju oko prodaje. Prodaja kaže uglavnom ide preko poznanika jer su prvo njima davali svoje proizvode da probaju, a oni su ih preporučivali drugim ljudima. To je kaže Petrović najbolja reklama. Na pijace retko ide, dok je jedna količina plasirana i u prodavnicama zdrave hrane. Najveća potražnj je za pasterizovanom malinom i kupinom.
„Ovo je proizvodnja koju nameće i samo vreme, ali je to i odluka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede čiji smo mi zastupnici na terenu, da idemo u ovom pravcu i da pokušavamo da zajedničkim snagama sa proizvođačima napravimo kvalitetan plod, uz primenu pune agrotehnike, a da pri tom te plodovr oni pokušaju da prerade i prodaju po višim cenama”, kaže Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo.
Proces pasterizacije je omogućen, međutim postoje i druge mogućnosti prerade pravljenje sokova i džemova. Glavna ideja je da se na ovaj način podigne globalnu poljoprivreda i da se pomognu poljoprivrednici da ostvare zaradu i da od toga žive, kaže Srđan Stanojlović
Komentari