Skoro svaka zemlja koja je gostovala na 84. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu predstavila sa svojim prerađenim proizvodima od voća i povrća. Sa druge strane među srpskim učesnicima mogao se naći tek poneki štand sa teglama. Iako stručnjaci, pa i samo ministarstvo, usmeravaju mlade poljoprivrednike na prerađivačku delatnost, jer tako mogu ostvariti daleko veću dobit nego na sirov proizvod, čini se da interesovanje nije na zavidnom nivou.
Možda vas zanima
Katarina i Dragan Vujanović iz šumadijskog sela Brezovac, oboje mašinski tehničari po zvanju, već 15 godina bave se preradom voća i povrća. Ali sa malo radne snage, slabom podrškom na lokalnom nivou i strogim uslovima koje propisuje država, ne mogu da prošire niti da registruju svoju proizvodnju. Mada, volju i motivaciju imaju.
Lekovite prerađevine od šumskih plodova – novitet na pirotskom tržištu zdrave hrane
„Počeli smo ovim da se bavimo najviše zbog zdrave hrane. Naša deca su bila mala, a u trgovinama nije više bilo moguće naći ništa bez emulgatora. Krenuli smo da pravimo sokiće za njih, a višak smo počeli da nosimo na gradsku pijacu“, kaže Dragan.
Danas imaju preko 60 proizvoda, ne samo sokova, sirupa, džemova ili neizostavnog ajvara, već i neobičnog slatka, poput slatka od cveta bagrema ili ruže, od zelenih oraha, bobica od zove i drugo. Svake godine proširuju asortiman novim proizvodima, i to najviše od divljih biljaka koje nalaze daleko od civilizacije, jer one sadrže više lekovitih svojstava i korisnih materija. Ostale sirovine nastaju u njihovoj, skoro organskoj, proizvodnji.
Najveća prepreka do sertifikata, da bismo izašli na veće tržište i proizvodili više, definitivno su finansije.
„Svi prerađeni proizvodi su iz naše bašte, ono što nemamo, kupimo na pijaci samo od proizvođača koje poznajemo“, objašnjava Katarina.
Rod iz njihove bašte i voćnjaka, prerađuju na „smederevcu“: na stari način, bez sokovnika ili bilo čega „na struju“, kako kaže Dragan. Higijena im je jako važna.
U Srbiji postoji vrlo mali broj fabrika ili preduzeća koje se bave preradom voća i povrća. Mnoge firme nemaju svoju proizvodnju, već vrše otkup. One velike imaju izvoz na evropsko i severnoameričko tržište, a većina njih naglašava da nije imali podršku ni od kakvih institucija za proširenje proizvodnje.
MOŽE I OVAKO – voće u slanu, povrće u slatku zimnicu!
„Najveća prepreka do sertifikata, da bismo izašli na veće tržište i proizvodili više, definitivno su finansije jer ne bismo izdržali“, žali se Katarina.
Zakonske regulative u Srbiji trenutno dozvoljavaju proizvodnju raznih džemova i drugih proizvoda od voća samo za lične potrebe. Za nešto više, neophodno je da registrujete pogon za proizvodnju hrane.
Ovogodišnjim subvencijama Ministarstva poljoprivrede entuzijasti mogu da investiraju u preradu voća, povrća i grožđa, uglavnom kroz opremu za istu. Najviše se može ostvariti do pet miliona dinara. S druge strane, IPARD fondovima možete ostvariti od 20.000 do milion evra u izgradnju, opremanje, čuvanje i pakovanje, ali sve po standardima Evropske unije.
Pre svega, potrebno je zadovoljiti naše propise. Zakonske regulative u Srbiji trenutno dozvoljavaju proizvodnju raznih džemova ili drugih proizvoda od voća samo za lične potrebe. Za nešto više, neophodno je da registrujete pogon za proizvodnju hrane.
Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla odnosi se na objekat, opremanje i stručne kadrove, a tu je i pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća, pečuraka i pektinskih preparata.
„Mislim da država treba to da pojednostavi, a informacija o tome treba da bude dostupna i vidljiva da bi poljoprivredni proizvođač znao koliko treba da uloži, šta mu je sve potrebno i da ima obezbeđen plasman. Postoji želja kod ljudi da se ovim bave, pomisle, ali odustanu jer nije sve tako jednostavno. Nije lako razviti recept: mi smo se raspitivali, sto puta bacali i prosipali dok nismo stekli rutinu“, objašnjavaju Vujanovići.
Foto: Julijana Kuzmić
Komentari