Peti Sajam pirotske peglane kobasice održan je ovog vikenda u Pirotu. Više hiljada turista iz cele zemlje i susedne Bugarske došlo je u Sportsku halu „Kej“ da poseti ovaj jedinstveni gastronomski praznik i proba čuvenu pirotsku peglanu kobasicu, tradicionalni proizvod ovog kraja.
Možda vas zanima
Posetioci i gosti Sajma uživali su u autentičnim ukusima i aromama, a proizvođači zadovoljno trljali ruke zbog uspešne prodaje kobasice koja košta 3.000 dinara za kilogram. Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot, kazao je da je ovogodišnji Sajam ispunio očekivanja organizatora i istakao novine u oblasti bezbednosti i brendiranja proizvoda.
„Uveli smo prvostepenu i drugostepenu komisiju, svaka potkovica ima obeleženu markicu da je izvršena mikrobiološka kontrola u Veterinarskom institutu u Nišu. Zaštitili smo pirotski kačkavalj i ćilim. Grad Pirot i Turistička organizacija spremni su, kao i sve institucije, da podrže izradu elaborata o zaštiti imena i geografskog porekla pirotske peglane kobasice“, kazao je Zlatkov.
Otkrivamo vam sve tajne pirotske peglane kobasice!
Otvarajući Peti sajam peglane kobasice, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da su Piroćancima preci ostavili identitet u vidu brendova koje grad promoviše radi unapređenja ekonomije i motivisanja ljudi da popune kućne budžete.
„Naša želja je da se ljudi više bave poljoprivredom, turizmom i proizvodnjom hrane. Da biste proizvodili, morate da imate sirovinsku bazu, više stoke. Poslednjih godina je dosta ljudi koristilo sredstva iz Fonda za razvoj poljoprivrede, stimulišemo razne oblike proizvodnje i pozivam ljude da osnovnom ili dopunskom delatnošću popune budžete kroz proizvodnju peglane kobasice i druge vidove poljoprivrede“, istakao je Vasić.
Grad Pirot i Turistička organizacija spremni su, kao i sve institucije, da podrže izradu elaborata o zaštiti imena i geografskog porekla pirotske peglane kobasice.
Sirovinska baza stavlja velike izazove pred proizvođače peglane kobasice, jer je na području Pirota ostalo svega 12.000 ovaca i do 5.000 goveda. Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Goran Popović, složio se s tim da problem postoji, da ima dovoljno vremena da se reaguje, ali samo uz adekvatnu podršku.
„To ne možemo da zaustavimo lokalnim merama. Zajedno sa državom i Ministarstvom poljoprivrede radimo na davanju subvencija lokalnim proizvođačima kako bi ovčarska proizvodnja opstala i kako bi se zadržala. Potrebna su daleko veća sredstva za očuvanje fonda u ovčarskoj proizvodnji, potrebna su velika ulaganja u Staru planinu koja je kolevka ovčarstva a kod nas se danas ovčarska proizvodnja svela na velika sela u neposrednoj blizini grada“, kazao je Popović i dodao da je ovo šansa za proizvođače peglane kobasice da se bave ovčarskom proizvodnjom i razvijaju sopstvenu sirovinsku bazu.
Sirovinska baza stavlja velike izazove pred proizvođače peglane kobasice, jer je na području Pirota ostalo svega 12.000 ovaca i do 5.000 goveda.
Ovčarska proizvodnja je teška i zahtevna i to je osnovni razlog što proizvodnja opada, ne samo u Pirotu, već i na teritoriji Srbije, smatra Popović: „Moram da kažem da se, za divno čudo, broj koza povećava. Proizvođači koji prestaju da se bave ovčarskom proizvodnjom i ne žele da se u nekom obimu bave govedarskom proizvodnjom kupuju po 10-20 koza jer ih lakše čuvaju u svojim domaćinstvima.“
Pogledajte kako je bilo na Sajmu pirotske peglane kobasice 2015. godine
Dok su promoteri Zoran Kesić i Igor Blažić – Prljavi inspektor Blaža zabavljali posetioce Sajma, žiri je imao zahtevnu ulogu da proba i proceni sve uzorke peglane kobasice. Prilikom pripreme peglane kobasice veoma je važan izbor mesa, kaže Milan Popović, član žirija.
„Kozje meso je najkvalitetnije, dodaje se ovčetina, vrlo malo goveđeg mesa, začini su aleva paprika, sudžuk, so, malo bibera… Važan je i izgled kobasice, tradicija je da ona bude u obliku potkovice, odgovarajuće veličine, boje, ukusa, mirisa… Ono što je karakteristično ove godine je ujednačenost i značajno unapređenje kvaliteta“, ističe Milan Popović.
Dejan Manić, prošlogodišnji pobednik Sajma peglane kobasice, takođe ističe kvalitet mesa, ali i klimu kao presudne faktore u proizvodnji. „Najvažniji je odabir mesa i pogodno vreme. Ovde je vetrovito, duvaju vetrovi sa severa i juga i ima uslova za ovako jedinstven proizvod. Trudimo se da povećamo proizvodnju, ali otkup stoke počinje da predstavlja problem. Meni je sve teže da nađem sirovinu, prvenstveno koze, jer svi mi proizvođači znamo da najviše kozjeg mesa ide u kobasicu. Minimum je 50%“, kaže Manić.
U kobasicu najviše ide kozjeg mesa, dodaje se ovčetina, vrlo malo goveđeg mesa, začini su aleva paprika, sudžuk, so, malo bibera…
Dalibor Tošić, vlasnik kafane Boem i jedan od dobitnika više priznanja Novosadskog sajma za peglanu kobasicu, pored autentičnog proizvoda ove godine kupcima nudi i ekskluzivno pakovanje specijaliteta u obliku knjige. On spada među najozbiljnije proizvođače koji iz godine u godinu uvećavaju proizvodnju. „Tajnu dobre peglane kobasice krije Stara planina i njeni pašnjaci. Bitno je da stoka potiče sa ispaše, da se uradi dobar odabir mesa bez žilica i loja a sušenjem na vazduhu razvijaju se enzimi koji su predivnog ukusa.“
Sušenje se po pravilu odvija u zimskom periodu, ali je Tošić unapredio tehnologiju i sada kobasicu suši tokom cele godine. Ali to nije rešilo problem nedostatka sirovinske baze: „Potražnja je sve veća, unapredili smo bezbednost proizvoda, uspeli da sačuvamo kvalitet ali opadanje stočnog fonda jeste problem. Nadam se da će ovaj problem biti rešavan u skorijem periodu, ali sela su nam ostarila, prazne se i mora nešto da se preduzme kako bi ljudi ostali u malim sredinama i živeli od svog rada“, istakao je Tošić.
Predrag Stanković zvani Mrnjak, vlasnik kafane „2“ u Pirotu, tvrdi da je proizvodnja peglane kobasice u tradiciji njegove porodice već 300 godina i da nikada ne proizvede onoliko koliko bi mogao da proda. „Stalno sam na takmičenjima iz gastronomije u zemlji i inostranstvu. Peglanu ne izlažem jer nema konkurencije ali je uvek ponesem i dam sudijama. Oni to probaju i budu oduševljeni i šire priču o peglanoj kobasici po celom svetu. Naručuju telefonom, šaljem im poštom…“
I Stanković deli bojazan ostalih proizvođača da će za svega nekoliko nestati sirovina. „Moraćemo sami neke farme da otvaramo. Da biste dobili 100 kg sušene kobasice, treba vam tri puta toliko mesa. To je mukotrpan proizvod koji traži odricanje od svega. Da biste dobili jednu ovakvu kobasicu, morate 80 puta da je skinete, peglate, okačite… Ali je ona jedinstven specijalitet i uz to potpuno ekološki proizvod“, zaključio je Stanković.
Ove godine na Sajmu pirotske peglane kobasice učestvovala su 43 proizvođača. Sedmočlani žiri za pobednika je proglasio Žarka Petrovića, drugo mesto osvojila je ekipa „Oh peglana“ Miljana Tošića, a treće Miroslav Stojadinović.
Sagovornici:
Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot
Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu
Milan Popović, član žirija
Dejan Manić, prošlogodišnji pobednik Sajma peglane kobasice
Dalibor Tošić, proizvođač peglane kobasice
Predrag Stanković Mrnjak, ugostitelj i proizvođač peglane kobasice
Foto: Gordana Simonović Veljković
Komentari