Specifičan specijalitet, omiljen na jugu, a može da ga napravi gotovo svako. Zato smo odlučili da vam otkrijemo sve tajne ovog neobičnog proizvoda.
Dalibora Tošića, proizvođača peglane kobasice iz Pirota, sreli smo krajem prošle godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu. On nam je otkrio šta je zapravo peglana kobasica, na koji način se ona pravi, po čemu je specifična u odnosu na ostale vrste kobasica i zašto se zove peglana.
Možda vas zanima
„Na Sajmu etno hrane smo već šesti put. Trudimo se da budemo ovde svake godine, s obzirom na to da je peglana kobasica neizostavan deo ove manifestacije.“
Kakvo je interesovanje ljudi na Sajmu?
„Interesovanje je dobro. Dođu ljudi da se upoznaju sa proizvodom, da ga probaju, vide. Neki znaju za peglanu, a ima i onih koji ne znaju, pa su radi da probaju i nauče nešto novo.“Šta kažu oni koji ne znaju ništa o peglanoj?
„Kada im se objasni šta je peglana, kako se pravi i od čega, još kad osete kakvog je ukusa, vrlo rado je kupuju.“
Da li biste i nama objasnili po čemu se peglana kobasica razlikuje od drugih na tržištu i zašto je ona posebna?
„Najpre, sa sigurnošću mogu da kažem da je peglana kobasica jedan od najkvalitetnijih suhomesnatih proizvoda, naročito ukoliko se uzme u obzir njen sastav. Naime, ona se pravi od mesa stoke koja je uzgajana na pašnjacima Stare planine i to od kombinacije kozjeg, ovčijeg i junećeg mesa.“
„Meso mora da se očisti i da bude bez masnoća, loja, žilica i drugih neželjenih primesa. Dodaju se začini, ali samo prirodni, nema nikakvih aditiva, konzervansa, aroma, veštačkih boja, niti poboljšivača ukusa. Dakle, peglana kobasica je čist ekološki proizvod. Suši se na vazduhu, bez dima i termičke obrade i to 20 do 30 dana, u zavisnosti od temperature. Na kraju se dobije jedan gotov suhomesnati proizvod.“
Zašto se zove peglana?
„Peglana se zove zato što se pegla flašom. One se peglaju tokom celog procesa zrenja, obično desetak puta. Tokom procesa peglanja potiskuju se vazduh i vlaga. Ipak, mogu da kažem da mi ništa nismo izmislili, samo smo nastavili tradiciju naših predaka.“
Peglana kobasica pravi se od mesa stoke koja je uzgajana na pašnjacima Stare planine i to od kombinacije kozjeg, ovčijeg i junećeg mesa.
Koliko košta?
„Na Sajmu kobasica košta 3.500 dinara po kilogramu. Jedan kolut košta oko 700 dinara.“
Šta kažu ljudi, da li je to skupo?
„Naravno da je skupo, peglana jeste skup proizvod. Ipak, ko zna o kakvom je proizvodu reč, njemu ta cena nije mnogo i on će je platiti.“
Sezona peglane je u zimskim mesecima?
„Istina je da je tako, međutim, mi smo prvi u svetu koji peglanu prave tokom cele godine. Počeli smo sušenje u komori i to se pokazalo veoma dobro, jer imamo kontrolisane uslove. To je kao kada u poljoprivredi imate kontrolisane uslove i ne zavisite od vremena. Počeli smo prvi i da ljuštimo i pakujemo peglanu, pa je veoma praktična za upotrebu.“
Koliko kobasice napravite mesečno ili godišnje?
„Preciznu informaciju o tome nemam, ali mogu da vam kažem da se količina svake godine sve više povećava.“
Peglanoj se dodaju začini, ali samo prirodni. Nema nikakvih aditiva, konzervansa, aroma, veštačkih boja, niti poboljšivača ukusa.
Imate i neke medalje i pehare u pozadini?
„Da, to su uglavnom medalje sa Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Tamo smo bili šampioni kvaliteta u kategoriji meso i proizvodi od mesa i dobili smo veliku zlatnu medalju. Svake godine dobijemo minimum jednu zlatnu medalju, a nekada i više. Na Sajmu etno hrane i pića smo već dobili robnu marku etno hrane i pića.“
Šta za vas znači izlaganje na Sajmu etno hrane i pića? Prevalili ste dalek put od Pirota do Beograda.
„Jesmo, ali moramo ljude da upoznamo i sa načinom proizvodnje i kvalitetom proizvoda, da im damo mogućnost da probaju peglanu kobasicu.“
Da li umeju i drugi ljudi poput Piroćanaca da cene peglanu kobasicu?
„Ko zna način i proceduru proizvodnje, kao i sastav mesa, naravno da zna da je ceni!“
Sagovornik:
Dalibor Tošić, proizvođač peglane kobasice iz Pirota
Komentari