Nije neobično da žene srednjih godina sa sela, dodatni izvor zarade nalaze u seoskom turizmu i prodaji proizvoda zimnice. Međutim, Mirjana Pavlović (58) iz Topole, otišla je korak dalje, kad je udružena sa ćerkom tehnologom osmislila slatki program koji se retko nalazi na našem tržištu: slatko od ribizle, aronije i drena.
Možda vas zanima
„Drenjina je bila interesanta jer skoro to niko ne radi, pa slatko od drena preporučujemo zato što je puno vitamina C, prirodnog šećera, organske kiseline, tanina, pektina i zato što može kao lek da se koristi; kao prirodan diuretik, za bolji rad bubrega i smanjenje krvnog pritiska. Naše slatko do drenjina je potpuno prirodan proizvod bez konzervansa, kao i svi naši proizvodi“, kaže Mirjana.
Proces proizvodnje je, kažu – lak, a za njega je zadužena ćerka Jelena Izljamović (37), koja je po struci diplomirani inženjer prehrambene tehnologije.
„Slatko od drenjina pravimo tako što ušpinujemo šećer, dodamo voće, a kad se završi kuvanje, razlivamo u tegle na toplo, onda pasterizujemo na 85, 90 stepeni 20 minuta, što je klasičan postupak pasterizacije i to je to. Većinu slatka pravimo na taj način, prvo ide špinovanje pa dodamo voće, ali neka slatka ne mogu tako, kao na primer jagoda, malina, nešto što ima osetljiviji plod. To zalivamo šećerom, ostavimo preko noći pa tek onda kuvamo“, objašnjava Jelena.
Osilm slatka od drena, tandem majke i ćerke u ponudi ima i slatko od smokvi, šumskih jagoda, ribizli, višnje, šljive, dunje, divlje kupine, bele trešnje, kao i džem od kajsije, šljive, šljive sa orasima, mešavinu sa smokvom, ali i rakije i likere. Koriste samo svoje voće, a divlje nalaze u šumskim oblastima svoje opštine. Dren je žbunasta biljka koja cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Neretko se nalazi u šumama i divljim predelima, ali i u kultivisanom uzgoju.
„Mi imamo jedno ogromno drvo u dvorištu kuće koje rodi od 5,6 do 10 kg ploda, a beremo nekad i u šumi, jer ima na više mesta da se nađe. Slatka od drena prošle jeseni nismo proizveli mnogo – nekih 10kg, ali mi možemo uvek da povećamo, jer ništa ne ostavljamo u tegle da samo stoji. Uvek lagerujemo voće i imamo jedan pun zamrzivač voća. Količine prilagođavamo potrebama tržišta sa tendencijom proširenja“, objašnjava Jelena.
Njihovo tržište su sajmovi i manifestacije mahom u Kragujevcu gde ih je Turistička organizacija ovog grada primetila.
„Ostvarila sam dobru saradnju sa TO Kragujevac i na svaki njihov poziv za učestvovanje na raznim sajmovima i manifestacijama, ja sam se odazvala, tako da sam na kraju pozvana da konkurišem u okviru projekta ekonomskog osnaživanja žena na selu koji je sprovela
Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a finansirala švajcarska vlada. Napisala sam projekat i dobila sam opremu za rad; šerpe od prohroma za proizvodnju, rashladne vitrine, zamrzivač, šporet, mašinu za sudove…“, navodi Mirjana.
Kad sajmovi nisu aktuelni Mirjana svoje proizvode prodaje na tezgi na Oplencu ispred hotela, od maja do oktobra meseca tokom godine i kaže da je tu prodaja solidna, ali je najvažnije što se tako stiče stalan kupac.
„Prodavati tamo za mene je velika reklama, jer nije više bitno da li ću nešto da prodam, već da li će mene i moj proizvod neko videti i da li će da dođe na kućni prag i da kupi nešto. I stvarno se to ostvaruje. Od stalnih kupaca dolaze Beograđani pretežno, a ima i onih kojima šaljem brzom poštom, koji su probali moje proizvode i žele još“.
Važan deo procesa proizvodnje i prodaje slatkog programa Mirjane Pavlović iz Topole čini njen zet, a Jelenin muž, koji je svojim kreativnim umećem zadužen za privlačan izled i prezentaciju teglica, kao bitan deo marketinga – jer izgled i ime privlače, a ukus prodaje.
Komentari