Nelegalna proizvodnja rakije i dalje cveta!

Nelegalna proizvodnja rakije i dalje cveta!

Prošle godine proizvedeno je svega 22,5 miliona litara rakije. Kada se ovi podaci ukrste sa količinom voća iz zasada (koje nesumnjivo dobrim delom završi u kazanima), jasno je da se na tržištu proda i do četiri puta više ovog žestokog pića. Samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača, upozorava Ministarstvo poljoprivrede.

Nelegalna proizvodnja rakije - © Agromedia

Nadležni napominju da je to najvidljivije na primeru šljive. U Srbiji se godišnje prosečno proizvede oko 740.000 tona ovog voća, a od 70% te količine (od oko 520.000 tona) napravi se rakija. Ako je za litar rakije potrebno od 8 do 10 kilograma šljive, računica je jasna.
 

Srpska rakija – prepreke na putu brendiranja


Tako dolazimo do količine od 52 do 62 miliona litara i to samo šljivovice. Činjenica je da se na tržištu nalaze i mnogo veće količine voćnih rakija. Pretpostavlja se da je u Srbiji trenutno u prometu oko 80 miliona litara rakije”, kaže Kolinda Hrehorović, šef odseka za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede.
 

Kako ispeći kvalitetnu voćnu rakiju?


Zakon o jakim alkoholnim pićima
stupio je na snagu početkom ove godine. Osim usaglašavanja sa EU standardima, cilj donošenja novih propisa bio je i da domaći proizvođači postanu konkurentniji i da se obezbede isti uslovi poslovanja za sve – kroz suzbijanje sivog tržišta.

Nelegalna proizvodnja rakije - © Agromedia

Za sada se ne vidi veliki pomak, iako su individualni proizvođači prvi put dobili priliku da prodajom voćnih destilata za registrovane sisteme uđu u legalne tokove. Na to ukazuju i nedavno otkrivene ilegalne proizvodnje viskija i drugih alkoholnih pića na severu Kosova i podatak da su boce skupih žestokih pića završavale čak u restoranima i kafićima na Kopaoniku.
 


Kakav je kvalitet rakija u Srbiji?

Ekipa ovlašćenih stručnjaka iz EU tri meseca je boravila u Srbiji. Njihova procena je da se u čak 85% noćnih klubova i ugostiteljskih objekata prodaju falsifikovana pića. Ta pića se, prema istraživanju, proizvode u garažama, a dolaze i različitim kanalima preko Kosova, iz Bosne, Bugarske i Mađarske. Danas je veća zarada od kamiona falsifikovanog pića nego od punog gepeka droge, a i kazne su neuporedivo blaže.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica