Sezona svinjokolja u valjevskom kraju lagano se zahuktava, i uprkos višemesečnoj ”borbi” sa afričkom svinjskom kugom, izveštaji sa terena pokazuju da po svemu sudeći problema sa nabavkom tovljenika neće biti. Inače, druga polovina novembra je tradicionalno vreme za svinjokolj, dok se i ove godine pokazuje da je obezbeđivanje mesne zimnice na ovaj način isplativije nego kupovina u trgovinama.
Kako objašnjava doktor stočarstva Radosav Vujić svi koji su imali uslove da odgaje svinju, dve ili više uvek imaju ekonomske opravdanosti da sami pripreme mesnu zimnicu, jer ukoliko pogledamo cene kilograma sporednih proizvoda, kao što su pihtije, suva rebra, slanina, pogotovu čvarci … onda, kako kaže, ne treba postavljati pitanje da li se više isplati da se odgaji ili da se kupi svinja pa da se ostavi za zimninu, u odnosu da se kupuju gotovi proizvodi.
Više od istog autora
Od jednog tovljenika težine 150 kilograma, ako je reč o beloj svinji plemenite rase koja ima 60 mesnih jedinica, domaćinstvo može dobiti 70-80 kilograma mesa, dok je ostatak, kada se izbace iznutrice, slanina i mast.
”Ako uzmete cenu običnih pihtija, koje se prave od kožure, nogica, kostiju, od 350 – 400 dinara, zatim da je cena masti slična, obični čvarci 1.500 do 1.800 dinara, a duvan čvarci 2.000 i više.
Osim toga, ako se ima u vidu i cena ”žive vage” svinja u klasi od 120 kiliograma, koja je trenutno oko 250 dinara, onda je ekonomska računica jednostavna i laka.
Sa druge strane, kada se kupi svinja sa poznatnog gazdinstva tada znate šta ste kupili i imate, da tako kažem, određenu sigurnost da je to ipak kvalitetnije”, kaže Vujić.
Odgajivači kažu da je ”afrička kuga” imala dosta uticaja na ovdašnje tržište, ali i dodaju da je ponuda svinja ipak dobra. U poslednjih par godina u ovom delu Srbije ima dosta proizvođača, koji su se opredelili za tov svinja, te na farmama imaju od 50 i više grla.
” Trenutno u oborima imamo oko 120 tovljenika spremnih za prodaju, a ujedno vršimo i uslugu ređenja. Ljudi su se malo uplašili da li će moći da se snabdeju, odnosno da pronađu za sebe svinje, za zimu. Ali, mislim da će to biti u dovoljnoj količini i meri. Prodaja svinja bila je stopirana tokom epidemije afričke koge svinja, tako da se nije ni trgovalo.
Sada se u nekoj fazi pojavilo dosta prasadi sa malom cenom negde oko 350 dinara i bez obzira što sad slave nastaju cena se ne menja, dok je cena tovljenika negde oko 250 dinara kilogram. Sve u svemu, čini mi se da je i dalje veća ponuda nego potražnja”, navodi Veroljub Đuričić, odgajivač svinja iz Gole Glave.
Ipak, bez obzira na cenu gotovih proizvoda malo ko se odriče pršute, čvaraka, dobre slanine, suvih rebara … To dokazuje da posla uvek ima za proizvođače mesnih specijaliteta, bez kojih ne može da prođe nijedna proslava.
”Imamo manju porodičnu proizvodnju, i uspevamo da nabavimo dovoljno tovljenika za proizvode koje prodajemo u našim radnjama u Mionici, Banji Vrujci i Lazarevcu. U odnosu na prošlu godinu sve je poskupelo, jer je viša i cena kilograma ”žive vage” svinja.
Kilogram slanine je 1.600 dinara, duvan čvarci 2.000, ”šoder” 1.800, koliko koštaju svinjska pršuta i vrat, kobasice su oko 1.600 dinara. Teško se opstaje, potražnja se smanjila, sve je manja kupovna moć, a cene su veće. Ali, takvo je tržište, kako se formira cena živih svinja tako i mi moramo da usklađujemo cene gotovih prozvoda”, priča Danijela Vesić iz Mionice.
Statistika pokazuje da na srpskim farmama ima 2,25 miliona grla svinja, da je 2023. godine uvezeno oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju i 500.000 prasića, te da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši samo 15 kilograma svinjetine.
Komentari