Evropske zemlje nemaju odgovarajuće agroklimatske uslove za uzgoj tropskog voća i povrća, tako da oni dosta zavise od uvoza iz tropskih i subtropskih zemalja. U Evropi se zapravo u značajnim količinama proizvodi samo nekoliko vrsta prerađenog voća i povrća. Najjača uvozna zavisnost je kod sušenog voća i jestivih orašastih plodova, gde je udeo domaće proizvodnje u ukupnoj potrošnji manji od 10%.
Koji proizvodi iz zemalja u razvoju imaju najviše potencijala na evropskom tržištu prerađenog voća i povrća?
Proizvodi iz zemalja u razvoju sa najvećim potencijalom na evropskom tržištu su orašasti plodovi, smrznuto voće, konzervirano tropsko voće, kikiriki, sokovi od tropskog voća. Potražnja za ovim proizvodima je u porastu od 2014. godine i očekuje se njen rast u narednim godinama jer njihove nutritivne koristi zadovoljavaju potražnju potrošača za zdravom hranom.
Možda vas zanima
Smrznuto voće
Potražnja potrošača za hranom za koju je potrebno manje vremena za pripremu je sve veća, a ona je pokrenula povećanje potrošnje smrznutog voća u Evropi.
Evropa je ta koja uvozi gotovo 50% smrznutog voća i povrća koje se proizvede na svetskom nivou. Najveći potrošači i uvoznici smrznutog voća i povrća su Nemačka, Francuska, Belgija i Velika Britanija, i ove zemlje nude šansu za izvoz zemljama u razvoju.
Potrošnja i uvoz smrznutog bobičastog voća ima poseban značaj. Naime, smrznuto voće kao što je borovnica imaju tretman superhrane i često se koriste u zdravim napitcima. Tu su zatim smrznute voćne kocke ili pire od tropskog voća poput manga, papaje, ananasa…
Lista vodećih dobavljača smrznutog voća koji nisu iz EU, a posebno tropskog voća i bobičastog voća, uključuje Srbiju, Ukrajinu, Peru, Belorusiju, Kinu i Tursku. Međutim, i ovde se pojavljuju novi dobavljači kao što su Meksiko (smrznute kupine), Tajland (smrznuti ananas), Egipat (smrznute jagode) i Maroko (smrznute jagode).
Indijski orah
Uvoz indijskog oraha u Evropu vođen je uglavnom potrošačkim trendom prema zdravoj hrani. Holandija, Nemačka i Velika Britaniji najveća su evropska tržišta za indijski orah. Manja, ali rastuća tržišta su centralna i istočna Evropa gde se takođe nudi mogućnost pronalaska kupaca, posebno za nove dobavljače zemalja u razvoju.
Među prerađenim voćem i povrćem, indijski orah je drugi po količini proizvod koji se uvozi u Evropu, a prvo mesto zauzima badem. Skoro sve količine indijskog oraha nabavljaju se iz zemalja u razvoju.
Evropa tradicionalno uvozi indijski orah iz Indije, Vijetnama i Brazila, ali novi dobavljači iz zemalja u razvoju investiraju u proces prerade kako bi dobili svoj deo tržišnog udela. Neki primeri novih dobavljača su Obala Slonovače, Indonezija, Honduras, Mozambik, Nigerija, Tanzanija, Gana.
Indijski orah se u Evropi uglavnom konzumira kao glickalica, ali raste i njegova upotreba kao sastojka glavnih jela. Oni se sve više koriste pri pravljenju zdravih i funkcionalnih prehrambenih proizvoda, kao što su žitarice za doručak, maslac od indijskog oraha ili kao dodatak čokoladnih proizvoda.
Konzervirano tropsko voće
Sa udelom većim od 42% svetskog uvoza, Evropa je najveće tržište konzerviranog voća i povrća na svetu. Uvoz konzerviranog voća i povrća, koje se proizvodi i u Evropi, stabilan je, ali uvoz tropskog i egzotično voća konstantno raste.
Velike zemlje, koje su ujedno i veliki uvoznici i potrošači su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija i oni pružaju najviše šansi izvoznicima iz zemalja u regionu. Prirodni proizvodi sa niskim sadržajem šećera glavne su zvezde na tržištu.
Indija, Kina, Kostarika, Tajland, Meksiko i Filipini su vodeće zemlje u razvoju koje isporučuju konzervirano tropsko voće u Evropu.
Ono što je interesantno je da je Evropa ovde usmerena na mali broj dobavljača. Najbolje prilike za nove dobavljače su privatne marke.
Volite kikirki? Zašto ga ne biste gajili?
Kikiriki
Evropljani konzumiraju oko 550.000 tona kikirikija godišnje. Najveći uvoznici su Holandija, Nemačka i Velika Britanija. Najveći potrošač je Nemačka iako većina kikirikija dolazi na evropsko tržište preko Holandije koja je najveći re-izvoznik, paker i prerađivač kikirikija u Evropi.
Pored ove tri zemlje postoji još tržišnih mogućnosti na tržištima srednje i istočne Evrope. Potvrda o sigurnosti hrane podržana čestim laboratorijskim testovima i pridružena standardima društvene odgovornosti preduzeća može dodatno da pruži veliku prednost dobavljačima na evropskom tržištu.
Argentina, Kina, Brazil, Nikaragva, Indija i Južna Afrika vodeći su dobavljači kikirikija u Evropi. Novi dobavljači koji se polako uključuju su Senegal, Egipat i Uzbekistan.
Sokovi od tropskog voća
Evropa je rastuće tržište za tropske voćne sokove. Najviše uvoze sok od ananasa, a njihov uvoz ovog soka iznosi preko 50% ukupnog svetskog uvoza. Faktor rasta uvoza objašnjava se rastućom potrošnjom u aplikaciji kod drugih voćnih napitaka, zbog rasta segmenta hrane za bebe i porastom potražnje potrošača za prikladnom hranom koje zahtevaju manje vremena za pripremu, kao što je priprema smutija za doručak.
Holandija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija nude dobre mogućnosti dobavljačima iz zemalja u razvoju, a posebna se šansa vidi u koncentrovanim ili smrznutim voćnim pireima.
Razvoj novih proizvoda, dobijanje organskog sertifikata i usvajanje standarda za sigurnost hrane i društvenu odgovornost mogu pružiti snažne prednosti dobavljačima koji su voljni da uđu na evropsko tržište.
Vodeći evropski dobavljači trenutno su Ekvador, Brazil, Vijetnam, Peru, Čile i Tajland.
Orah
Evropa je najveći uvoznik oraha na svetu, opet usled potrebe potrošača za zdravom hranom. Orah je koristan za rad mozga i bogat omega 3 masnim kiselinama. U Evropi najveću šansu nude Italija, Nemačka i Španija jer su najveći uvoznici.
Trenutni dobavljači Evrope su Čile, Moldavija, Ukrajina, Kina, Indija, Kirgistan i Turska. Francuska takođe proizvodi značajne količine oraha.
Kako se GAJE PISTAĆI? – I kod nas mogu RASTU uz minimalne uslove!
Ostali proizvodi
Gore nabrojane namirnice su one koje su se najviše izdvojile, ali to ne znači da su jedina šansa za izvoz zemljama u razvoju. Evropa ima velike potrebe za uvozom prerađenog voća i povrća, a u tu grupu spadaju i masline, suvo grožđe, ukišeljeno ili sušeno povrće, pinjole…
U nastavku je lista proizvoda za koje se smanjuje potražnja ili je velika konkurencija od strane vodećih dobavljača, te zemlje u razvoju teško mogu da se izbore za svoj tržišni udeo:
- sokovi od pomorandže, uglavnom dolaze iz Brazila
- sokovi od jabuka, većinom iz Kine
- lešnici, većinom iz Turske
- pistaći, uglavnom iz SAD-a i Irana
Smrznuto povrće, konzervirano povrće, mešavine voćnih sokova i konzervirani proizvodi od paradajza uglavnom se proizvode i trguju u Evropi, ograničavajući prilike za dobavljače izvan EU.
Izvor: CBI
Komentari