Na osnovu poslednjih podataka, u Srbiji ima svega oko 500 registrovanih proizvođača rakije. Pretpostavlja se da su uslovi koje je potrebno ispuniti za registrovanu proizvodnju rakije, glavna prepreka da se proizvodnjom ovog tradicionalnog pića profesionalno bavi daleko veći broj poljoprivrednika i entuzijasta. Ipak, postoje i izuzeci.
Dimitrije Popović (22) iz sela Progoreoci rešio je da porodični hobi, proizvodnju rakije šljivovice, pretvori u porodični biznis. Pored izdašne sume novca koji je morao da izdvoji za pokretanje posla, dosta mu je značila i podrška Regionalne razvojne agencije Šumadije i Pomoravlja i donacija Švajcarske vlade.
Možda vas zanima
˶Na imanju koje smo nasledili, bavimo se proizvodnjom rakije još od pradede, ja sam 4. generacija. Deda i otac su bili hobisti, međutim, ovde postoji jedno udruženje koje već oko 15 godina organizuje ocenjivanje rakije. U jednom trenutku, pošto smo stalno održavali taj kvalitet i dobijali zlato, ja sam imao viziju da to može biti posao. Konkurisali smo kod Razvojne agencije za neka sredstva, a po konkurisanju kontaktirali su nas ljudi iz Regionalne agencije u Kragujevcu povodom projekta ˶Šumadijska šljiva˝. Preko tog projekta sam dobio novac za nabavku novog kazana, zato što sam najmlađi registrovani proizvođač i grant za opremanje degustacione sale, odnosno preuređivanje kuće u degustacionu salu˝, kaže Dimitrije.
Počeli su zvaničnu proizvodnju 2017. godine sa nasleđenim kazanom kapaciteta 100 litara, a danas uz novi kazan od 400 litara imaju i svu potrebnu opremu; pumpu za filtriranje, pretakanje, kace, burad, a tu je i degustaciona sala. Sve je ovo potrebno da biste zadovoljili kriterijume zakona, izašli iz sive zone i legalno proizvodili piće po kojem nas prepoznaju u svetu. Prvi uslov koji morate da ispunite jeste bezbednost proizvoda na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, odnosno da je čitava vaša proizvodnja po standardima HASAP sistema. Drugi uslov odnosi se na kvalitet koji ispituju ovlašćene laboratorije, a sam Zakon nalaže da jako alkoholno piće ne sme da se drži i pakuje u posude koje sadrže olovo. Za registraciju morate da se upišete u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića i da se prijavite APR-u i Ministarstvu finansija.
˶Nije lako zadovoljiti sve propise, ali nije ni komlikovano, jer je to nešto čega smo se i mi ranije pridržavali, koliko smo imali sredstava u tom trenutku. Karakteristika naše rakije jesu arome, koje mogu da se dobiju samo dugim ležanjem u hrastovim buradima. Rakija dobije boju, bistra je, ne dolazi do zamućena prilikom razblaživanja, pitka je, jer je odležala. Ono što je najvažnije, ne držimo veliki procenat alkohola, jer to je velika greška ovde kod nas; do 45% alkohola mogu sve voćne arome da se osete, preko 45% alkohol postaje dominantan. Taj procenat u našoj rakiji je 42˝, objašnjava Dimitrije, koji trenutno studira prehrambenu tehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Za proizvodnju koriste delimično svoju, a delimično otkupljuju šljivu i meku rakiju. Ne koriste stone sorte već isključivo onu visokog kvaliteta, šljivu koja se koristi za jelo, stavljaju u rakiju. U planu su im i zasadi autohtone sorte crvene ranke kao najbolje rakijske sorte. Rakiju čuvaju samo u hrastovim burićima i to minimim 18 meseci. U početku su proizvodili skromnih 600 l na godišnjem nivou, danas 2000 l i to, kako kaže Dimitrije, nije dovoljno.
˶Dalji planovi su proširenje proizvodnje, jer to je trenutno najveći problem – ja sam jedan od retkih proizvođača koji ima veće tržište nego ponudu. Najveći deo plasiramo ovde na tržište Aranđelovca u ugostiteljskim objektima i nedavno smo počeli da sarađujemo sa jednim ugostiteljskim objektom u Beogradu, a imamo rakije i kao ekskluzivnu ambalažu za poslovnu prezentaciju˝.
Kažu ˶u svakoj kafani (kafiću) u Šumadiji, mora da ima dobra rakija i dobro vino˝, pa tako i rakija podruma Popović iz Progoreoca, simboličnog naziva brenda ˶Kojekude˝ sve više osvaja region centralne Srbije.
Komentari