Kucura je selo u kome, kao i u svim vojvođanskim malim mestima, žene obavljaju uglavnom sve poslove oko kuće, u bašti i oko cveća. Pored toga, uvek pronađu vremena za druženje i aktivnosti van kuće. Okupljaju se žene koje su vešte u ručnim radovima, žene koje su sportskog duha pa zajedno vežbaju aerobik ili se bave drugim sportovima, likovne umetnice, žene koje vole literaturu.
Možda vas zanima
Već više od 15 godina u Kucuri postoji zgrada Karitasa. Tamo kucurske žene organizovano prave testeninu za supu, i to ne bilo kakvu, već specijalnu vrstu, takozvane grkljančiće, odnosno „gagorki“, kako se još zovu.
Izrada je specifična jer se ručno radi jedan po jedan grkljančić, tako što se testo kvadratnog oblika uvija oko tanke igle za pletenje ili oko čačkalice, po dijagonali, na podlozi koja se naziva „bardo“ ili „brdo“. Brdo je, zapravo, deo razboja za tkanje, a koristi se za pravljenje gagorki zbog toga što paralelne uske trake trske na testu prave šaru zbog koje gotov proizvod podseća na grkljan, pa otuda i takav naziv.
Testo se sastoji od brašna i jaja. Za kilogram gotove testenine potrebno je 1kg brašna i 10 jaja. Dobro je da se testo umesi i ostavi 1-2 sata da odstoji.
Izrada je specifična jer se ručno radi jedan po jedan grkljančić, tako što se testo kvadratnog oblika uvija oko tanke igle za pletenje ili oko čačkalice, po dijagonali, na podlozi koja se naziva „bardo“ ili „brdo“.
Izrađeno testo treba razvući vrlo tanko. To se radi na mašinici za testo, između dva valjka, na debljini manjoj od 1mm. Istanjeno testo ne treba sušiti, već se seče oštrim nožem na kvadratiće, čija je ivica otprilike 15mm.
Takvi kvadrati se uvijaju u grkljančiće koji se potom suše rašireni na stolnjaku tako da se ne zalepe jedan za drugi. Prilikom izrade, testo ne treba da bude previše mekano, niti vlažno, jer se tada lepi za čačkalicu i ne uvija se kako treba, ali ne sme biti ni suvo, jer se tada krajevi ne mogu zalepiti i ne može se postići željeni oblik.
S obzirom na to da je pravljenje tog testa dugotrajno jer se radi pojedinačno, samo testo se i ne koristi za svakodnevne ručkove. „Gagorki“ se stavljaju u supu u specijalnim, svečanim prilikama, a obavezno za Kirbaj, odnosno, seosku slavu.
Međutim, žene ih prave tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba, svakog četvrtka, pre podne. Uvek imaju porudžbine od po nekoliko kilograma. Ručno rađene grkljančiće uglavnom naručuju naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Kilogram testenine prodaju za 600 dinara, a zarađeni novac se, u celosti, daje u humanitarne svrhe.
Zapravo, u tim „četvrtkovim okupljanjima“ nije glavni cilj zarada. To je samo usputni rezultat vrednih i humanih žena koje se druže, čuvaju tradiciju i uvek misle i na druge, pronalazeći način da im svojim radom i ljubavlju pomognu.
Autorka teksta i fotografija: Oksana Mudri Nedić
Komentari