U Veterinarskoj stanici Vrbas beleži se porast broja uzoraka svinjskog mesa koji se proveravaju na prisustvo trihinele. Međutim, isti podaci pokazuju da u odnosu na prošlu godinu ljudi koji u svojim domaćinstvima obavljaju svinjokolj u manjem broju donose uzorke na pregled.
Razlozi za ovu pojavu mogu se pronaći u tome što se meso proverava i u privatnim veterinarskim stanicama, što se ne donose uzorci sa svih istovremeno zaklanih svinja i što je svinjokolj ove godine nešto kasnije počeo.
Možda vas zanima
O tome kako se treba ponašati u vreme svinjokolja da bismo bili sigurni u ispravnost mesa pričala nam je specijalistkinja veterinarske medicine, doktorka Jovana Božić iz Veterinarske stanice Vrbas.
Kakva je vaša evidencija o količini uzoraka koju pregledate?
„Mi smo prošle godine imali 2376 uzoraka gde je individualno bilo 592 do kraja godine. Ove godine, do 12. decembra imali smo 2550 uzoraka od kojih je samo 342 individualno, ali je to na nivou čitave godine, računa se i letnji period kada nije intenzivno klanje, a i ove godine smo zbog vremenskih prilika nešto kasnije krenuli u tu priču sa klanjem.
Statistika je ipak stroga matematika, gomila faktora može da utiče na to. Ova brojka je relativno mala za grad Vrbas, mada nam dolaze i ljudi iz okolnih sela, ali je i to vrlo retko. Ovo ne mora biti strogo tačna informacija jer čujemo da i drugi pregledaju meso, tehničari ili priučeni ljudi, čak se dešava i da proizvođači odlaze odavde kod njih jer smatraju da im je jeftinije.“
Kako se reguliše kontrola mesa u selima gde nema veterinarske stanice?
„Mi smo kao institucija nadležni da radimo na određenoj teritoriji određene stvari koje država propisuje. Ovaj deo oko kontrolisanja mesa država propisuje, ali ne u izričitoj meri, više se oslanjamo na svest proizvođača. Na teritoriji opštine Vrbas postoje tri veterinarske stanice koje su nadležne za određena mesta u samoj opštini.
S obzirom na činjenicu da to nije strogo posao programa mera po kojem smo mi obavezni da radimo isključivo određenu teritoriju, svaki proizvođač može otići gde mu je lakše, gde ima poverenja i gde mu je jeftinije, na kraju krajeva“.
Većina nas ovde radi sedam godina i za to vreme nismo imali slučaj pozitivnog nalaza.
Koliko, po vašem mišljenju, ljudi imaju svest o tome da je važno kontrolisati sveže meso pre upotrebe?
„Nemaju baš dovoljno svesti o tome i procenjujemo da ne pregledaju dovoljno, bar iz naše perspektive. Iz godine u godinu postoji tendencija da imamo više uzoraka, odnosno sve više različitih ljudi se javlja, ali to nisu svi, definitivno. U principu, ljudi koji nam dolaze godinama – dolaze i dalje, retko koga vidimo baš prvi put.“
Kako pravilno uzeti uzorak mesa?
Predilekciono mesto, odnosno mesto gde će se najverovatnije pronaći larva trihinele je u mišiću dijafragme. Kada se radi klanje, obično to rade stručna lica ili neko ko je to ranije radio, pa znaju odakle treba iseći uzorak, a to je koren dijafragme.
Kada se svinja raspoluti, taj deo ima oblik leptira i potrebno je iseći parče mesa i sa jedne i sa druge strane. Nama je za analizu potrebno oko desetak grama mesa kako bismo imali dovoljno materijala da ponovimo analizu ukoliko se posumnja na prisustvo trihinele.
Kako da prepoznate koje je meso pokvareno
Kojim metodama se pregleda meso u vašoj stanici?
Metodom veštačke digestije kojom se veštački imitira varenje i nakon nekoliko sati dobijemo svareni uzorak u kojem se mogu videti odrasle forme trihinele ukoliko ih u uzorcima ima. Ovo je metoda koja jedino utvrđuje trihinelu.
Postoji mnoštvo drugih bolesti koje su bakterijske, virusne i parazitološke, ali ih iz uzorka mesa nećemo izolovati ovom metodom izolovati, već su za to potrebne neke ozbiljnije metode koje veterinarske stanice ne rade, rade Veterinarski instituti kao više instance.
Šta raditi ukoliko je meso zaraženo trihinelom?
Ukoliko je meso zaraženo, obavezna je prijava veterinarskom inspektoru. Takvo meso se u praksi proglašava neupotrebljivim i na određen način se neškodljivo uklanja uz prisustvo veterinarskog inspektora. Većina nas ovde radi sedam godina i za to vreme nismo imali slučaj pozitivnog nalaza.
Kako se može znati da je ispitano sveže meso koje se u ovo vreme radi sušenja kupuje u klanicama i mesarama?
U klanicama je to strogo iskontrolisano, u našoj opštini je u većini klanica sa HASAP sistemom obavezna kontrola mesa ne samo na trihinelu nego i na pojedine parazitske bolesti. Uzimaju se kontrolisano uzorci a veterinarska inspekcija vrši nadzor svakodnevno, te ukoliko ljudi kupuju meso u klanicama koje su registrovane, nema bojazni za kvalitet mesa.
Mi sami radimo sa nekoliko klanica i vršimo nadzor tog dela koji mogu veterinarske stanice da rade, a odnosi se na trihinelu. Za mesare je obavezno da se uzorak proveri na dva načina, tako da nema bojazni pri kupovini svežih delova mesa jer ono ne sme izaći u prodaju a da prethodno nije kontrolisano.
Šta je važno poručiti onima koji se pripremaju na svinjokolj?
Važno je napomenuti da su najkritičniji neprerađeni proizvodi, odnosno termički neobrađeni – kobasice, kuleni, sušeno meso, jer se trihinela, ukoliko je ima, uništava pri termičkoj obradi a ovi proizvodi su najveći rizik za prenošenje oboljenja.
Takođe treba znati da trihinelu prenose pacovi, a svinja je svaštojed, te ukoliko u jednom oboru ima više životinja, potencijalno samo jedna može biti problem. Zato je važno da se sa svake zaklane svinje uzme uzorak. Dešava se da ljudi zakolju pet svinja a sa dve donesu uzorak na proveru. To što trihinele nema u jednoj svinji ne znači da potencijalno nema u drugoj, treba biti oprezan.
A ukoliko se posle konzumiranja svežeg mesa pojave zdravstvene tegobe slične virusnim, treba odmah reagovati jer ukoliko prođe sedam dana od konzumacije zaraženog mesa trihinela ostaje u organizmu, a dodatni rizik je što trihinela ima sklonost da raste, razvija se i živi u mišićima a srce je mišić pa je takođe podjednako izložen riziku.
Sagovornik: Spec. vet. med. Jovana Božić iz Veterinarske stanice Vrbas
Komentari