Futoški sveži i kiseli kupus, ariljska malina, valjevski duvan čvarci, petrovska klobasa, samo su neki od proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Da bi dobili tu oznaku, navedeni proizvodi morali su da ostvare određene kriterijume i morala je biti popunjena neophodna dokumentacija. Istražujemo za vas šta je sve potrebno da bi neki proizvod dobio oznaku geografskog porekla i kako teče proces dobijanja oznake.
Foto: AgromediaKoja dokumentacija je potrebna?
Odgovore na ovo pitanje dobili smo kroz razgovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom „Organic Control System“ (OCS) koja se bavi kontrolom i sertifikacijom proizvoda sa oznakama geografskog porekla i kontrolom i sertifikacijom organske primarne proizvodnje, prerade, sakupljanja šumskog bilja i prometa organskih proizvoda.
Iz ove organizacije koja je za obavljanje tih poslova ovlašćena od strane nadležnog državnog ministarstva navode kako teče proces dobijanja sertifikata.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ta organizacija na zahtev proizvođaču šalje informativni paket koji sadrži Opšta pravila i Zahtev za utvrđivanje usaglašenosti. Podaci iz dostavljenog popunjenog Zahteva i Elaborata se analiziraju u skladu sa Zakonom o oznakama geografskog porekla Republike Srbije. Na osnovu podataka , izrađuje se cenovna ponuda za kontrolu i sertifikaciju koju OCS šalje prema informacijama navedenim u Zahtevu, pri prihvatanju ponude potpisuje se ugovor i vraća poštom čime se proizvođač uključuje u program kontrole i sertifikacije.
U skladu sa dostavljenim elaboratom/ specifikacijom, OCS sačinjava siže tehničkih zahteva i priručnik za kontrolu to jest kontrolni plan, koji se prosleđuje u nadležno ministarstvo na odobravanje. Nakon odobravanja od strane istog, on se prosleđuje u Akreditaciono telo Srbije.
U skladu sa odobrenim kontrolnim planom vrše se kontrole proizvodnje, a po utvrđivanju usklađenosti proizvoda, izdaje se sertifikat.
Koji uslovi moraju biti ispunjeni?
Kako kažu, sertifikat se izdaje pod sledećim uslovima koji moraju biti ispunjeni: proizvodnja mora biti sprovedena u skladu sa elaboratom odnosno specifikacijom, označavanje i deklarisanje proizvoda mora biti u skladu sa Zakonom o oznakama geografskog porekla i elaboratom odnosno specifikacijom, u predviđenom roku moraju biti sprovedene korektivne mere koje zahtevaju hitnost i onemogućavaju izdavanje sertifikata a određene su od strane sertifikacionog tela i ako su sve aktivnosti koje su predmet kontrole prijavljene blagovremeno.
Foto: Dragan Aranđus„Tri važne karakteristike za proizvod sa oznakom geografskog porekla su vazane za sam proizvod, mesto i ljude. Proizvod mora da predstavlja neke specifične karakteristike koje su u vezi sa geografskim poreklom koje istom daje određeni kvalitet i uticaj na tržištu i ispunjava specifične zahteve potrošača. Karakteristike kvaliteta predstavljaju rezultat prirodnih i ljudskih resursa u određenom mestu sa kojeg taj proizvod potiče” rekla je dr Gordana Dozet iz ove organizacije.
Ona dodaje da bi lokalni proizvođači, nakon što naslede tradicionalne načine proizvodnje, znanja i veštine trebalo da se zajedno sa ostalim lokalnim učesnicima motivišu kako bi učestvovali u procesu stvaranja vrednosti određenog proizvoda i njegove zaštite.
Kako je tekao proces dobijanja oznake geografskog porekla za Fruškogorski lipov med?
Razgovarali smo sa Draganom Aranđusom, savetnikom i koordinatorom za sertifikaciju Fruškogorskog lipovog meda o tome kako je tekao proces dobijanja oznake geografskog porekla za ovaj proizvod.
Svesni neophodnosti unapređenja pčelarske proizvodnje predstavnici Društva pčelara „Jovan Živanović” iz Novog Sada inicirali su pokretanje postupka zaštite imena porekla za Fruškogorski lipov med.
Predstavnici Prirodno – matematičkog fakuteta u Novom Sadu izradili su elaborat i u novembru 2011. godine registrovano je ime porekla za proizvod „Fruškogorski lipov med” monofloralni med dobijen od medonosne pčele sakupljanjem i preradom lipovog nektara koji potiče sa područja planine Fruške gore.
„Sam proces podnošenja zahteva za zaštitu imena porekla kao i pravljenje elaborata za Fruškogorski lipov med, od ideje do markice, je trajao oko četiri godine. Svi proizvođači proizvoda sa geografskim poreklom i zaštićenim imenom porekla znaju koliko truda i rada je moralo da se uloži kako bi njihov proizvod dobio potrebnu zaštitu i kao takav bio prepoznat na našem i inostranom tržištu. Ja sam veoma ponosan što mogu na svoj način da učestvujem i doprinosim nastavku sertifikacije i zaštite ovog izuzetnog proizvoda” rekao je Aranđus.
On je dodao da sa stopostotnom sigurnošću može da tvrdi da i svi pčelari učesnici u sertifikaciji dele njegovo mišljenje. Zato se toliko trude i zalažu da prođu sve kontrole i analize kako bi pokazali koliko im je stalo do održavanja visokog kvaliteta ovog meda.
Foto: Dragan AranđusFruškogorski lipov med ima veoma visok udeo lipovog nektara iz kojeg potiče najveći broj hemijskih jedinjenja koja nose lekovita svojstva lipe. Ova jedinstvena karakterika meda dolazi od specifičnih bio – geografskih odlika Fruške gore i određenog postupka proizvodnje koji je definisan Elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla tog proizvoda. Fruškogorski lipov med sadrži preko 60 posto lipovog polena, što je indikator visokog udela nektara lipe.
Prema rečima našeg sagovornika, povećana onlajn kupovina usled pandemije virusa je uvećala potražnju za zaštićenim i kvalitetnijim proizvodima što je ulilo malo nade proizvođačima i pokazalo im pravac u kome bi trebalo krenuti kako bi uspeli da dođu do boljeg plasmana svojih proizvoda.
Kako kaže, nada se da će potrošači u budućnosti kroz edukaciju, lične primere i reklame shvatiti značaj zdrave ishrane i okrenuti se više ka sertifikovanim i kvalitetnijim proizvodima.
Komentari