Da li ste ikada pokušali da budete vegetarijanac, ali vam je bilo previše teško da prestanete da jedete meso? Za to bi delom mogli biti krivi vaši geni, sugeriše nova studija.
Istraživanje, objavljeno u sredu u časopisu PLOS ONE, identifikovalo je skup gena povezanih sa ljudima koji su se pridržavali vegetarijanske dijete najmanje godinu dana.
3D biftek – hrana budućnosti
31/12/2018
Nabeel Iaseen, vodeći autor studije i profesor emeritus patologije na Univerzitetu Northvestern, rekao je da rezultati mogu ukazivati na to da pridržavanje vegetarijanstva nije samo stvar volje.
„Poruka za poneti kući je da, na osnovu vaše genetike, vegetarijanska ishrana može ili ne mora biti prikladna za vas“, rekla je Iaseen. „Ne morate da krivite sebe ako je ovo nešto čega se zaista ne možete pridržavati.
Studija je uporedila genetiku hiljada vegetarijanaca i mesoždera koji su svoje medicinske podatke i podatke o načinu života podelili sa Biobankom u Velikoj Britaniji, bazom podataka o biomedicinskim istraživanjima koja sadrži informacije od oko pola miliona učesnika u Velikoj Britaniji.
Studija je analizirala podatke od približno 5.300 vegetarijanaca i 329.000 mesojeda i identifikovala tri gena koja su značajno povezana sa izborom vegetarijanskog načina života. Sva tri se nalaze na hromozomu koji ima gene uključene u funkciju mozga i metabolizam lipida – proces u kojem se masti razlažu za energiju.
Rezultati su takođe ukazali na 31 drugi gen koji je takođe povezan sa vegetarijanstvom, mada slabije. Nekoliko od tih gena takođe igra ulogu u metabolizmu lipida.
„Pretpostavljamo da možda nečija sposobnost da se pridržava vegetarijanske ishrane može imati neke veze sa načinom na koji se nosi sa mastima u svom telu i kako to utiče na funkciju mozga“, rekao je Iaseen.
Međutim, on je dodao da studija jednostavno naglašava genetsku vezu i ne tvrdi da određeni geni direktno uzrokuju da ljudi preferiraju vegetarijansku ishranu.
Za istraživanje, Iaseen i njegov tim fokusirali su se na ljude koje su smatrali strogim vegetarijancima – one koji nisu konzumirali životinjsko meso ili mesne proizvode najmanje godinu dana. Oni su utvrdili ko se kvalifikovao na osnovu dva upitnika koja su učesnici popunili za UK Biobank. Prvi, koji je primenjen četiri puta između 2006. i 2019., tražio je od učesnika da sami prijave da li su jeli meso u poslednjih godinu dana. Drugi, primenjen pet puta između 2009. i 2012., tražio je od ljudi da zabeleže sve što su pojeli u prethodna 24 sata.
Geni i Prehrambene Preferencije
Ideja da naši geni utiču na preferencije u ishrani nije nova ili iznenađujuća. Studija objavljena prošle godine takođe je otkrila veze između gena ljudi i vrste hrane koju vole, a dugo se smatralo da averzije prema određenoj hrani imaju genetske veze.
Na primer, prilično je poznato da neki ljudi imaju verziju gena koja ih može navesti da ne vole peršun.
„Gen za peršun je zapravo olfaktorni receptor u vašem nosu koji vezuje jedinjenja arome u cilantru“, rekla je Joanne Cole, pomoćnica profesora na odseku za biomedicinsku informatiku na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu koja nije bila uključena u novu studiju. „Neki ljudi imaju verziju ovog gena koja ih čini da mirise i okuse cilantro kao sapun, i stoga su skloni da ga ne jedu toliko.
Različiti pristupi u istraživanju genetike i ishrane
Jasin je rekao da su njegova otkrića, međutim, nova po načinu na koji uspostavljaju vezu između određenih gena i vegetarijanstva.
Nasuprot tome, mnoga prošla istraživanja oslanjala su se na poređenja blizanaca da bi istražila ulogu koju genetika igra u prehrambenim preferencijama.
Dr Laura Vesseldijk, vodeći autor jedne takve studije blizanaca, rekla je da je istraživanje koje je objavila u januaru pokazalo da genetika može „obračunati 70 do 80% individualnih razlika u apstinenciji od jedenja govedine, svinjetine, živine, ribe i školjki“.
Vesseldijk, bihejvioralni genetičar sa Medicinskih centara Univerziteta u Amsterdamu, koji nije bio uključen u novo istraživanje, primetio je, međutim, da ljudske osobine nikada nisu određene prirodom ili samo negovanjem. Umesto toga, „sve je potpuno zapleteno“, rekla je.
Kada je u pitanju ishrana, dodao je Vesseldijk, nečije vaspitanje i okruženje – na koje zauzvrat mogu uticati njihova verska i moralna uverenja, zdravstveni problemi ili kultura – igraju veliku ulogu.
Ograničenja studije i budući pravci
Iaseen je, sa svoje strane, istakao nekoliko ključnih ograničenja svoje studije: Kao prvo, istraživanje je uključivalo samo bele bele rase. Druge etničke pripadnosti su isključene, rekao je, kako bi se osiguralo da geni koji mogu biti povezani sa određenom rasom nisu pogrešno povezani sa vegetarijancem. Dakle, istraživanje bi trebalo ponoviti u drugim grupama da bi se utvrdilo da li se nalazi šire primenjuju.
Drugo, studija je ispitala samo mali deo ljudskog genoma, ostavljajući otvorenu mogućnost da dodatni geni takođe mogu biti povezani sa vegetarijancem.
Iaseen je rekao da nema neposredne planove za dalja istraživanja o ovoj temi, ali bi mogao da zamisli vreme u budućnosti – nakon što je završeno mnogo više istraživanja – kada bi stručnjaci mogli da procene da li je vegetarijanska ishrana dobra za pojedinca na osnovu njihovog DNK.
„Nadajmo se da ćemo znati više i da ćemo možda moći genetski testirati ljude i reći: ‘U redu, znaš, ova dijeta je dobra za tebe, ili ova dijeta nije dobra za tebe’ – kao što je bilo više personalizovano preporuke za ishranu.”
Izvor: NBC
Komentari