Evo kako je bilo na prvom Sajmu viskija u Srbiji!

Evo kako je bilo na prvom Sajmu viskija u Srbiji!

Srpska prestonica ove godine postala je bogatija za još jedan sajam. On je tokom prošlog vikenda u „Mikser House-u“ obradovao ljubitelje jakih alkoholnih pića, a posebno one koji vole da uživaju u najpoznatijem žestokom piću na svetu – viskiju!


Draško Roganović, direktor agencije „MPG“, objasnio nam je sa kojim ciljem je organizovan prvi festival viskija u Srbiji, koliko je vrsta ovog pića na njemu izloženo i šta su sve posetioci „Mikser House-a
“ u vreme održavanja sajma mogli da vide. 

„Ovde je danas više od 60 vrsta viskija i po prvi put u Srbiji ljubitelji tog pića imaju priliku da na jednom mestu probaju toliko različitih vrsta. Neke mogu da se nađu u maloprodajama, druge u ugostiteljstvu, ali nigde ih nema ovoliko na jednom mestu. Sve ove vrste pozicionirane su na 5 različitih štandova, koji su podeljeni po zemljama.

Sajam viskija - ©Agromedia

„Najpoznatija zemlja koja se vezuje za viski je, naravno, Škotska. Ona ima tri štanda, jedan za škotski blended viski, a dva za singl malt vrste viskija, koji se inače ubrajaju u najkvalitetnije na svetu. Takođe, imamo i američki štand, sa burbon i tenesi podvrstama viskija i irski štand, sa još nekoliko vrsta.

Na prvom Sajmu viskija u Srbiji posetioci su imali priliku da se upoznaju ne samo sa različitim ukusima ovog pića, već i sa kulturom pijenja viskija, istorijom i zanimljivostima koje se vezuju za njega, ali i sa nekim specijalitetima i tradicionalnim jelima koja u sebi sadrže viski. Za bogat edukativni program bili su zaduženi stručnjaci koji viski odlično poznaju.
 

Sajam viskija - ©Agromedia
 

„Ljudi najčešće misle da je viski jedno piće, ali naravno da to nije istina. Baš kao što postoji mnogo vrsta rakije, tako je i kod viskija. Oni se mogu razlikovati po sirovini od koje se prave, pa tako viski može biti od ječmenog slada, kukuruza ili drugih vrsta žitarica. Takođe, važno je i koliko se viski puta destiluje, da li jednom, dva, tri ili više puta, ali i koja voda se koristi prilikom izrade, da li meka, tvrda ili neka treća.

„Uz to, sam proces sušenja klica vrši se pomoću treseta, koji ih suši svojim dimom. To daje specifičnu aromu viskiju, koja se može razlikovati od vrste do vrste.


 

Viski je najbolje služiti u staklenoj čaši, jer ostali materijali mogu da mu promene ukus! 


Ovoliko različitih vrsta viskija i nova znanja koja smo stekli o ovom piću nisu sve što je na nas ostavilo utisak u „Mikser House-u“. Specijalna autentična scenografija, osmišljena baš za ovaj sajam, vratila nas je na nekoliko sati gotovo čitav vek unazad, u vreme čuvene američke prohibicije, kada su proizvodnja, transport i prodaja alkoholnih pića bili zabranjeni, a uživanje u viskiju osuđivano je i kažnjavano kao đavolje delo.

„Osim toga što ljudi mogu da degustiraju različite vrste viskija, na ovom sajmu postoji i zabavan momenat. Imamo štand ‘black jack’, koji se vezuje za Divlji zapad, kao deo viski nasleđa. Takođe, imamo i jednu malu berbernicu, gde gosti mogu da urede svoje brade, a nabavili smo i bilijar da bi ljudi i na taj način mogli da se zabave, baš poput Škota i Iraca, koji su po tome dobro poznati. Na kraju, imamo i jedan štand sa slikanjem polaroidom. 


Draško Roganović, direktor agencije MPG - ©Agromedia

O nastanku viskija vekovima su se vodile brojne polemike. Neki istorijski podaci, verovali ili ne, govore da je on nastao u Indiji čak 800 godina pre nove ere. Škoti tvrde da je takozvana „vatrena voda“ poreklom sa njihovih planina, a Irci se kunu da „sveta voda“ potiče sa njihovog ostrva. Ipak, svi ovi narodi slažu se oko načina konzumiranja viskija. Najbolje ga je služiti u staklenoj čaši, jer ostali materijali mogu da mu promene ukus. Takođe, kada prvi put pijete neki viski, probajte ga bez ičega, pa tek onda razblažite ledom ili vodom.

I na kraju, viski se ne pije samo da bi se popio, već u njemu treba uživati. Naravno, pažljivo, umereno i na sopstvenu odgovornost!

Sagovonik:
Draško Roganović, direktor agencije „MPG“

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica