U Srbiji postoji mnogo malih proizvođača hrane čije proizvode kupci mnogo cene, ali oni, bez obzira na to, ostanu poznati samo na lokalnom tržištu. Jedna porodica iz Čačka uspela je da svoju manufakturu promoviše i van svoje sredine i to koristeći moderne tehnologije za plasman tradicionalnih ručno pravljenih delikatesa od mesa i mleka.
Možda vas zanima
Porodica Marije Slović nekoliko decenija se u Čačku bavi proizvodnjom hrane, prevenstveno proizvoda od mesa. To je uticalo na Mariju da postane prehrambeni tehnolog i pre deset godina otvori malu mlekaru sa idejom da proizvodi tradicionalne delikatese koji se industrijski teško mogu proizvesti tako finog kvaliteta i na način kako su to radile naše bake.
Nije nijednog trenutka sumnjala u kvalitet onoga što proizvode, ali je bila svesna da to nije dovoljno da bi bili vidljivi na tržištu.
„Kada smo shvatili da na tržištu nedostaje modernija prezentacija tih tradicionalnih prehrambenih proizvoda, odlučili smo da otvorimo radnju, da napravimo brend koji će objediniti te dve proizvodnje i predstavljati moderniji način izlaganja i prodaje naših proizvoda“,objašnjava Marija.
Užička goveđa pršuta – Praznik za prave gurmane
Angažovali su studio za dizajn i maketing, koji im je napravio strategiju od toga kako da se pojave na tržištu, ko su njihove ciljne grupe i kako da komuniciraju sa njima, do toga kako treba da izgledaju njihovi proizvodi, kakve da budu boje brenda. Tako je nastao brend Domaccini.
„Naša prva radnja na Dorćolu je pionir tih finih radnji delikatesa, a u tom celom procesu modernizacije plasmana i dizajna robe jako su nam važni internet i društvene mreže. Sa jedne strane internet koristimo kao inspiraciju za razvoj novih proizvoda i edukaciju, a sa druge strane, jedini način reklamiranja koji koristimo su upravo društvene mreže“, naglašava vlasnica brenda Domaccini.
Koliko naši poljoprivrednici koriste internet?
Pored svoje internet prezentacije, ova robna marka sa postojećim, ali i potencijalnim potrošačima najviše komunicira preko naloga na Fejsbuku i Instagramu.
„Mi smo mala porodična manufaktura koja nema velike budžete za reklamiranje, i kao takvi smo shvatili da je najbolji način da koristimo resurse koje nam pruža internet“.
Marija je od početka zadužena da vodi naloge brenda na društvenim mrežama. Priznaje da je utome samouka, ali ističe da dosta koristi svoje lične impresije. Ne piše korporativne tekstove, već se trudi da objave budu edukativne, da ljudima prenese nova znanja i ideje o hrani, i da na taj način javnosti predstavi ovu robnu marku.
I kad svi odmaraju on prodaje sir – Najveća potražnja je tokom leta
„Od samog početka smo odlučili da nema kupovine pratilaca, jer nama nisu važne brojke, već da imamo pažnju onih sličnih nama, ljudi kojima su važne iste stvari kao i nama. Želimo da nas oni prate i da postanu naši kupci. Sa vremeneske distance od dve i po godine mogu da kažem da zahvaljujući društvenim mrežama imamo određeni ugled“.
„Mi smo ranije bili samo jedan običan dobavljač kajmaka i sira. Sad kad kažem da je to sir i kajmak Domaccini nekako ljudima to nešto znači, vidim da naše ime vežu uz širu priču o tradicionalnom načinu proizvodnje tih ručno pravljenih domaćih proizvoda. Dobili smo jedno šire prepoznavanje“.
Iako su radnje ovakvog tipa pretežno orijentisane na lokalno stanovništvo, u prodavnicu Domaccini stižu i ljudi iz drugih delova grada ili poručuju njihove proizvode preko inteneta. Marija je, naravno, svesna i rizika koji donosi ovakva izloženost i otvorenost prema javnosti.
„Instagram i Fejsbuk su sjajni alati kada je sve dobro, ali ako nešto krene loše sa proizvodom ili uslugom, onda to čuje ili vidi veliki broj ljudi. Kad ste mali lokalni dobavljač u nekom selu, može da bude nezadovoljna jedna ili dve mušterije koje će da vas pozovu telefonom. Sada te informacije odjeknu mnogo jače i to je za nas trenutno najveći rizik. Svakome u poslovanju može da se desi nešto što nije očekivao i tu smo vrlo obazrivi, vodimo računa da ne dođemo u problem sa takvim reklamacijama.“
Slatku i slanu zimnicu naručuju na fejsbuku
Ne postoje precizni podaci koliko je onih koji su se informisali o brendu na interentu došlo u radnju da nešto kupi, ali je Marijina procena da više od polovine ljudi koji dođu u prodavnicu, ovu robnu marku pratilo i na društvenim mrežama.
To se posebno ogleda u situacijama kada nude neke nestandardne proizvode, kao što su bili posebno osmišljeni poklon paketi za Novu godinu. Nakon objave na društvenim mrežama, mušterije u radnji su se neprekidno raspitivale za tu akciju.
Marija navodi i skoriji primer kada je samo nakon jedne objave na Instagramu o pakovanju proizvoda u drvene kutije imala na desetine zahteva da im dostavi ponude za saradnju.
„Instagram i Fejsbuk su sigurno alat budućnosti u promociji i samo je pitanje koliko se ima znanja da se upravlja njima. Za biznis je jako važno da budete prisutni na društvenim mrežama, mislim da retko ko može sebi da dozvoli slobodu i luksuz i kaže da ga to ne interesuje“, zaključuje Marija.
Sestre intelektualke uspešno vraćaju ugled žičkom kajmaku
Mada su počeli sa prodajom prvenstveno vlastitih proizvoda, sada već okupljaju i druge male manufakture za proizvodnju hrane, kojima je ovaj koncept jedinstvena šansa da dođu do šireg tržišta. Tako se na rafovima u njihovoj radnji sada nalaze i mesne prerađevine iz Srema i slatko iz Požege. Veruju da je takva saradnja način da se oni koji na tradicionalan način u Srbiji proizvode hranu lakše probiju do kupaca.
Pored prodavnice u centru Beograda i Čačka, pripremaju radnju istog koncepta i u Ivanjici, a plan je i otvaranje sličnog objekta i na Novom Beogradu. Jedan od ciljeva u budućnosti je i veći razvoj online prodaje. Ovaj vid plasmana proizvoda, kako priznaje Marija, za sada ide polako jer se u našem društvu hrana teško prodaje na ovaj način.
„Ljudi ipak vole da vide i pomirišu hranu koju kupuju, mada imamo situaciju da naše stalne mušterije koje već dobro poznaju našu ponudu naručuju online. Verujem da će i to polako da se menja, posebno sa izgradnjom poverenja između kupca i prodavca“, optimistična je Marija Slovic.
Komentari