U Srbiji se trpeza ne može zamisliti bez svinjskog mesa. Bilo da je neka proslava poput slave, ili regularan ručak kao što su punjene paprike, svinjetina je najčešći izbor. Međutim, često slušamo diskusije o tome da li svinjsko meso zdravo. Naučnici su dali svoje mišljenje, a mi vam ga prenosimo.
Da li je svinjetina crveno ili belo meso?
Sigurno ste već čuli da svinjetina spada u crveno meso, iako je ponekad blede boje kada se kuva. Koncept svinjetine kao belog mesa bio je deo marketinške kampanje koja je počela 1980-ih, ali se definitivno smatra crvenim mesom.
možda vas zanima
Uz svinjetinu, crveno meso uključuje jagnjetinu, teletinu i govedinu. Ali šta to uopšte znači? Meso se kategoriše kao belo ili crveno na osnovu količine mioglobina koji se nalazi u mišićima životinje.
Mioglobin je protein koji se nalazi u mesu i proizvodi crvenu boju kada je izložen kiseoniku. Perad i riba, koje se smatraju belim mesom, imaju znatno manje mioglobina od crvenog mesa.
Pitanje svih pitanja – da li je svinjsko meso zdravo?
Kao i drugo crveno meso, svinjetina ima određene zdravstvene prednosti, ali i neke zdravstvene rizike, posebno ako je jedete često ili u velikim količinama.
Za i protiv svinjetine
Svinjetina je izvor visokokvalitetnih proteina i takođe sadrži brojne hranljive materije, ali je takođe izvor zasićenih masti i holesterola, tako da bi trebalo ograničiti učestalost i količinu mesa.
Kratak pregled prednosti svinjskog mesa:
- Dobar je izvor proteina: kada je reč o proteinima, meso je izuzetno bogato. Jedna porcija svinjetine od 100 gr ima skoro 21 gr proteina.
- Bogata je hranljivim materijama: pored proteina, svinjetina je dobar izvor raznih vitamina i minerala, uključujući vitamine B, gvožđe i cink.
Povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti
Svinjsko meso ima visok sadržaj zasićenih masti i natrijuma (soli), koji su povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili bolesti koje utiču na vaše srce i krvne sudove.
Zasićene masti se nalaze u mnogim namirnicama životinjskog porekla, uključujući meso i mlečne proizvode i one su povezane sa povećanjem LDL-a, ili „lošeg“ holesterola, što može dovesti do bolesti kardiovaskularnog sistema.
Zasićene masti ne bi trebalo da čine više od 6% vaših dnevnih kalorija. Ako unosite 2.000 kalorija dnevno, to znači da 120 kalorija ili manje treba da potiče od zasićenih masti, što znači 13 gr zasićenih masti dnevno.
Međutim, ne zaboravite na sav natrijum u mesu. Budući da je većina svinjskog mesa prerađena, sadrži velike količine natrijuma, što može izazvati rast krvnog pritiska i dovesti do srčanih bolesti i moždanog udara.
Podiže rizik od nekih tipova raka
Da budemo jasni, jedenje svinjskog kotleta za večeru povremeno ili dve kriške slanine za doručak s vremena na vreme, neće povećati značajno rizik od raka. Ali postoji jasna i dokazana veza između crvenog mesa i raka, a to uključuje i svinjetinu — posebno prerađene svinjske proizvode.
Karcinogeni su supstance koje mogu izazvati rak kod ljudi, a smatra se da je crveno meso jedno od njih. Nakon opsežnog istraživanja, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je crveno meso kao kancerogen grupe 2A, koji opisuje kao „verovatno kancerogen za ljude“.
Posebno se smatra da crveno meso povećava rizik od raka debelog creva. Smatra se da je naročito svinjetina, u poređenju sa drugim crvenim mesom, povećava rizik od kancera debelog creva.
IARC klasifikuje prerađeno meso kao kancerogen grupe 1, što znači da je utvrđeno da je kancerogeno za ljude. To stavlja slaninu i kobasicu u istu kategoriju kao i duvan i alkohol!
Ima li razlike između svinjetine i govedine
Svinjetina i govedina spadaju u crveno meso i imaju slične zdravstvene prednosti i rizike. Ono što je zaista važno, su komadi mesa koje birate kao i koliko često ih jedete.
Trebalo bi da ograničite potrošnju crvenog mesa na najviše 85 gr nedeljno, što iznosi jednu do dve porcije nedeljno. Ljudi sa srčanim oboljenjima ili visokim holesterolom treba da jedu još manje. Vrsta svinjskog mesa je takođe važna.
Saznajte šta jedete: Vodič kroz sve delove SVINJSKOG mesa
Kada birate bilo koju vrstu crvenog mesa, uvek bi trebalo da se odlučite za što posniju varijantu. Trudite se da izaberete što mlađi komad mesa u mesari, što je mnogo lakše kada je u pitanju govedina.
Takođe, ukoliko ste u mogućnosti, probajte da nabavite organsko ili domaće meso. Organsko meso obezbeđuje više hranljivih materija uz manju izloženost dodatnim hormonima rasta, antibioticima i pesticidima u poređenju sa konvencionalnim mesom.
5 razloga zašto treba jesti organsko meso
Izbegavajte šunku, svinjsku plećku, svinjski stomak i rebra i uvek odrežite vidljivu masnoću pre nego što je pojedete meso.
Svo prerađeno meso, uključujući i prerađevine od svinjskog mesa, nalaze se na crnoj listi zbog visokog sadržaja masti i soli i kancerogenog potencijala. Na toj listi su slanina, kobasica, šunka, viršle, salame i delikatesi.
Šta jesti umesto svinjetine
Ako volite svinjetinu, ne morate je se odreći – ali kao i kod drugih vrsta crvenog mesa, najbolje je ograničiti učestalost i količinu.
Sa druge strane, živina i riba su uvek dobar izbor kao odlični izvore proteina i hranljivih materija bez dodatnih rizika.
Izvor: Cleveland Clinic
Komentari