Bilo da ste ljubitelj piva ili ne, sigurno ste čuli da za ovaj napitak kažu da predstavlja tečni hleb. Zašto je to tako pitali smo Sašu Despotovića, docenta na katedri za tehnologiju konzervisanja i vrenja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu.
Možda vas zanima
Spada u ,,slabo” alkoholno piće, sa 3 – 13 procenata alkohola, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca.
Voda je glavni dio napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva.
Koja je razlika između svetlog i tamnog piva?
Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid.
Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra ,,tekućom hranom”. Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jednog litra punomasnog mleka. Pitali smo našeg sagovornika, Sašu Despotovića, da li je pivo zaista ,,tečni hleb”?
„Ta odrednica za pivo da predstavlja tečni hleb potiče od činjenice da pivo ima veliku nutritivnu i energetsku vrednost od nekih 150 kilo džula na 100 mililitara. Zbog toga se pivo naziva tečnim hlebom jer daje tu energetsku vrednost koju možete da iskoristite u toku dana“, objasnio je Saša Despotović.
U narodu postoji i verovanje da od piva vrlo lako poraste i takozvani „pivski stomak“.
„To je zabluda, jer ako uporedimo energetsku vrednost piva i nekog drugog pića, na primer đusa ili vina ili mleka, videćemo da je ta vrednost poprilično slična. Međutim odakle je nastao taj termin, ako pogledate ljude koji piju pivo videćete da često grickaju čips ili nešto drugo što ih čini gojaznim“, kaže Despotović.
Ukoliko se pivo konzumira u preporučenim dnevnim dozama, od tečnog hleba neće se povećati i broj kilograma.
Sagovornik: Saša Despotović, docent na katedri za tehnologiju konzervisanja i vrenja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu
Komentari