Kada se dođe u valjevski kraj obavezno se proba šljivovica. Proizvodi se po dobro poznatoj recepturi, po kojoj u lampek za pečenje rakije ide samo najkvalitetnija šljiva.Vodimo Vas u Rađevo Selo, kod Valjevca Čedomira Đurđevića, po struci tehnologa, koji spaja višegeneracijsku porodičnu tradiciju i najnovije tehnologije. Upravo iz njegovih kazana potekla je prva srpska rakija od organskih plavih plodova sazrelih isključivo u selima oko Valjeva i Podgorine. Šljivovica našeg domaćina dve godine za redom proglašavana je za najbolju u Srbiji.

Šljivovica – tradicija duga 200 godina

Proizvodnja rakije je u ovoj porodici istinska tradicija, s obzirom na to da se neguje već 200 godina. Postoji dokaz iz 1833. godine da je Čedomirova praprababa plaćala Turcima porez na ime kazana, što govori u prilog o tome da je reč bila o ozbiljnijoj proizvodnji.

Nakon 1945. godine proizvodnja se dramatično smanjila, mada se nikada nije prekidala – voće se gajilo, pekla se rakija. Pre 15-ak godina je Čedomir proizvodnju obnovio, a glavni proizvod je šljivovica od tradicionalnih sorti, po kojoj je valjevski kraj poznat. Kako Čedomir tvrdi, konjak i šljivovica su dva najkvalitetnija alkoholna pića na svetu.

Čedomir mnogo polaže na biodiverzitet na svom gazdinstvu, pa se tako bavi stočarstvom, voćarstvom i pčelarstvom, baš kako je nekada i njegov deda. Kako nam je objasnio, održive proizvodnje i očuvanja zemljišta bez stočarstva nema, pa Čedomir drži ovce.

Čedomir je svoje gazdinstvo sertifikovao kao organsko i već 10 godina održava taj status i obnavlja sertifikate. Međutim, ove godine je rešio da se odjavi od organske proizvodnje, ali samo na papiru. I dalje će nastaviti sa prirodnom proizvodnjom i svim principima koje je primenjivao i do sada.

Šljivovica: novi viski? Rakija kao brend i srebro srpskih domaćina

Rakija nastaje u voćnjaku

Nije lako napraviti dobar proizvod i mora se voditi računa da se pre svega odabere kvalitetna šljiva. Smatra da rakija nastaje u voćnjaku.

Kada Čedomira upitaju kako se počinje sa proizvodnjom rakije, on odgovara sadnjom voćnjaka. Šljiva traži osunčane, jugoistočne padine i kvalitetniju zemlju. sadnjom voćnjaka uspostavlja se kompletna kontola: ,,znamo šta smo posadili, znamo kako je ta biljka hranjena, kako je održavana, kakav je plod i možemo da ga kupimo kad je zreo. Bez zrelog voća mi nemamo kvalitetne rakije”, objašnjava Čedomir.

U šljivicima su pre svega autohtone sorte. Najpre je to bila madžarka odnosno požegača, zatim crvena ranka i čačanska rodna.

Trenutno požegače gotovo da nema, ostala je crvena ranka, a tu su i čačanska lepotica i čačanska rodna. Čedomir gaji voće na 4 hektara, ali se bavi voćarstvom i na još nekoliko hektara kod svojih prijatelja koji i dalje imaju nešto madžarke i požegače. Od ukupno 10 hektara, Čedomir dobije šljive da u proseku može da proizvede 2.000 – 3.000 litara rakije godišnje.

Priznanja i nagrade koje je ovo rakija već osvojila govore o tome da se radi o izuzetnom kvalitetu ovog pića. Valjevska rakija je stvar dugogodišnje tradicije, pre svega gajenja voćke koja ovde ima odlične uslove, a zatim i njene prerade.

Svakom gazdinstvu u valjevskom kraju šljiva je bila primarna kultura, a od nje se zatim dobijala suva šljiva i rakija. Čedomir se trudi da valejvskoj rakiji vrati mesto koje zaslužuje, a koje je možda u poslednje vreme nepravedno izgubila.

Pored pečenja, važno je da rakija odstoji u buradima da stari, ali da dobije i na ukusu i mirisu, čime se dobija specifičan buke. Starenje mora da traje bar 5 godina kako bi rakija bila kvalitetna. Osim ove, standardne rakija, Čedomir ima i ekskluzivnu rakiju iz 2008. godine, od šljiva iz starog voćnjaka u kome je dominirala madžarka.

Tu je i rakija it 2010. godine, od čiste požegače, koja uz prethodno pomenutu rakiju iz 2008. godine predstavlja neponovljivu seriju. Sadnica požegača više nema, mada će se Čedomir potruditi da obnovi zasad ovom sortom ukoliko to bude bilo moguće.

Čedomir proizvodi i travarice na bazi šljive, koje pravi u saradnji sa svojim prijateljima koji se bave lekovitim biljem. Pošto ima i pčelinjak, nije moglo da prođe bez medovače, koju pravi sa dodatkom lipovog meda i ekstrakta cveta lipe.

Čedina šljivovica krči put ka tržištu kvalitetom

Rakije ovog domaćina se ,,probijaju kvalitetom”, pa sada stižu, pored gradova u Srbiji, i do Slovenije, Australije, ali i drugih zemalja, a o kvalitetu govore i nagrade. Među njima se izdvaja ona za šampionsku šljivovicu u Srbiji iz 2021. i 2022. godine.

Čedomir se nada da će kvalitet njegove rakije koji je već prepoznat vratiti Valjevo na proizvođačku scenu i pomoći da ga grad živne i da se mladi počinju vraćati u ovaj grad. Ipak, da bi se to desilo, neophodna su ulaganja u infrastruktutu i u osnovne uslove za rad.

Poslušajte ceo razgovor sa ovim sjajnim domaćinom u videu iznad.