Vladimir Huđec iz Hajdučice sa svojom porodicom proizvodi slovački kulen izuzetnog kvaliteta. Recept je iz Bačke u Hajdučicu donela njegova majka 50-ih godina prošlog veka, a ova porodica danas osim za svoje potrebe, proizvodi kulen i za prodaju. Saznajte po čemu je specifičan kulen ovog vrednog domaćina.
Slovački kulen u Hajdučici – tradicija preneta iz Bačke
Kako nam je Vladimir objasnio, proizvodnja kulena u ovoj porodici počela je dolaskom njegove majke u Hajdučicu, 50-ih godina prošlog veka. Ona je poreklom iz Bačkog Petrovca koji je i poznat po proizvodnji kulena, te je želela da nastavi tu tradiciju i u novom mestu prebivališta.
Možda vas zanima
U to vreme, kulen se u Hajdučici pa ni u celom Banatu nije pravio, već obična kobasica sa tek malo paprike. I tako je započela jedna lepa priča o proizvodnji kulena u ovom kraju, iako su ljudi bili veoma skeptični po pitanju korišćenja tih količina paprike u preradi mesa.
Na početku je proizvodnja kulena bila samo za sopstvene potrebe, ali se kasnije ukazala prilika za komercijalizacijom i širenjem proizvodnje.
U čemu je tajna kvalitetnog kulena?
Zna se da je osnova dobre kobasice kvalitetno svinjsko meso. Međutim, to ne znači korišćenje ,,onog što ostane” nakon formiranja šunke ili odvajanja krmenadli. Porodica Huđec zakolje po 4-5 svinja, od kojih ostave samo dve šunke. Ostalo kvalitetno meso ide u kulen, uključujući kompletnu krmenadlu, tako da ostanu samo slanina, rebra i vrat. Naravno, bude tu i masnijih delova kako kulen ne bi bio suv.
Najbolje meso je zrelo meso, od krmače, ili od svinjčeta koje je starije više od godinu dana. Tajna je u tome da meso bude zrelo, jer će u suprotnom biti puno vode i tokom sušenja mnogo izgubiti na težini.
Osim svinja, Vladimir pravi kulen i od mesa kunića. Pošto je ovo meso izuzetno suvo, domaćin dodaje oko 20% svinjskog masnog mesa, najčešće je to graonik.
Iako za svoj kulen tvrdi da je slovački, Vladimir ipak priznaje da se autentični slovački kulen proizvodi isključivo u Baškom Petrovcu i okolini. Kako objašnjava, recept nikada nije uspeo da dobije, a koliko god se trudio da eksperimentiše, njegov kulen se ipak u određenoj meri razlikuje od bačkog.
Petrovska klobasa: Recept za kulen na slovački način!
Slovački kulen u dve varijante, za svačiji ukus
Ipak, kaže da je svaki kulen dobar kada se kvalitetno napravi, a on ga proizvodi u dve varijante. Prva je putouno neljuti, isključivo sa slatkom paprikom. Vladimir koristi 2% slatke paprike, 2% soli, zatim ide kim u meri 50 g na 10 kg, i naravno belog luka, ,,taman toliko se da ne podriguje na beli luk”.
Druga varijanta je pikantan kulen, u kome se nalazi 1% slatke paprike, 1,5% ljute, dok je ostatak recepta isti kao u neljutom kulenu.
Kulen zatim ide u creva ∅55 mm, za koje Vladimir kaže da mu najviše odgovaraju. Kulen se zatim dimi hladnim dimom, svaki drugi dan, sedam do osam puta. Vladimir koristi bagrem koji je lako dostupan, a kulenu daje ukus kakav se traži. Zatim se kači na promaju i čeka se do proleća.
Pušnica za sušenje mesa – kako i od čega je najbolje napraviti?
Kako Vladimir objašnjava, važno je da stoji do potpunog sazrevanja, a to zna da bude izazov kada su tople zime kakve su poslednjih godina.
Preporuka doslovno ide od usta do usta
Ova porodica kulen i dalje proizvodi kulen pre svega za sopstvene potrebe. Sve mesne prerađevine proizvode sami, a interesantan je i podatak da su dve svadbe, sina i ćerke, sami snabdeli domaćim suhomesnatim proizvodima.
Ipak, nešto i pretekne, a to se veoma lako i proda. A tržište se otvaralo na zanimljiv način: Vladimirova supruga radi u bolnici, pa su njene kolege imale priliku da probaju kulen koji konzumira. Tako su krenuli upiti od ljudi, pa i sama prodaja.
Kao i svake godine, Vladimir i ove godine planira da pravi kulen, a svi koji uspeju da nabave ovaj delikates izuzetnog ukusa mogu da se nazovu srećnicima.
Komentari