Po potrošnji antibiotika u medicini i za lečenje ljudi Srbija se nalazi u samom evropskom vrhu. Ipak, mnogo veći problem od ovog jeste što te lekove unosimo putem hrane, a da to i ne znamo. Oni se mogu naći u mesu, mleku, pa čak i medu.
Bivši načelnik veterinarske inspekcije, Miroslav Stojšić, otkriva da najveći problem predstavlja upotreba antibiotika u stočnoj hrani. Oni se stavljaju u hranu da bi stoka bolje napredovala i da se životinje ne bi razboljevale.
Možda vas zanima
Nekada su antibiotici, kako podseća veterinar, mogli da se koriste samo u svrhu lečenja životinja. Nakon toga zna se da postoji period karence, koja određuje posle kog perioda je meso ili mleko lečene životinje bezbedno konzumirati. Danas je situacija potpuno drugačija.
„Sada im bude lakše i sigurnije da male doze antibiotika stavljaju u stočnu hranu i ti antibiotici se deponuju u mesu, pa bakterije postaju otporne na njih. Potrošači koji unose takvo meso, unose i antibiotike“, pojašnjava Stojšić.
On naglašava da nas to može dovesti u situaciju da antibiotici ne deluju kod banalnih infekcija, te da danas imamo mnogo primera da ljudi umiru od sepse: „Dešava se da kravama koje imaju upalu vimena daju antibiotike, ne poštuje se karenca već se mleko stavlja u promet, te kod potrošača koji su alergični na antibiotike može doći do smrti.“
Sistem kontrole, nastavlja Stojšić, mora biti bolji, te se ne može ostaviti sve na savesti farmera i velikih proizvođača mesa i mleka, koji rade po sistemu HACCP (sistemski preventivni pristup bezbednosti hrane). Takođe, uvoz jaja, piletine, svinjetine, govedine, kako kaže, mora biti strogo kontrolisan i nije dovoljno da je izvoznik iz EU i da ima uveden sistem HACCP.
Iz Uprave za veterinu kažu da su zloupotrebe antibiotika moguće kod uzgajivača stoke, ali i kod povrtara, kao i da korišćenje takve hrane može dovesti do antimikrobne rezistencije na antibiotike kod ljudi.
Već sada, kako kaže članica Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika, profesorka Vesela Radonjić, postoji opasnost da se razvije otpornost bakterija i na lekove poslednje linije, koji se čuvaju kao rezerva za teške infekcije.
„Postoji opasnost da tu poslednju liniju za lečenje ozbiljnih infekcija možemo da ugrozimo. To je alarmantno upozorenje na koje skreće pažnju svetska javnost“, zaključila je Radonjićeva.
Izvor: RTS
Komentari