Blizina kanala DTD i plodno zemljište predodredili su Despotovo, smešteno u bačkopalanačkom ataru da bude povrtarsko selo. U skladu s tim i gazdinstvo Paroški na svojim njivama najviše gaji povrće. Ponos ove porodice svakako su deca dvadesetjednogodišnji sin Dušan i dvadesetdvogodišnja kćerka Vukica, student farmacije.
Dušan Paroški je radeći s roditeljima zavoleo poljoprivredu i nikad se nije dvoumio koju školu će upisati. Znao je da je Srednja poljoprivredna škola u Futogu njegov izbor. Da je to prava odluka potvrdilo je i laskavo priznanje koje je tamo dobio, đak generacije. Znanja nikad nije dosta, pa je po završetku srednje škole upisao Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer fitofarmacija. Uspešan je student treće godine.
Bavljenje poljoprivredom u porodici Paroški je tradicija. Poseduju 28 hektara zemlje i isto toliko uzimaju u zakup. Prvenstveno su povrtari i najviše gaje bostan, na sedam, krompir na četiri, a na po dva hektara luk, kupus i papriku. Na preostalim površinama gaje kukuruz i soju, koje predaju seoskoj zadruzi.
Možda vas zanima
Na ovom imanju dan počinje rano i suviše je kratak za sve poslove koje obavljaju. Dušan, iako je student, puno pomaže roditeljima, ocu Petru i majki Dušanki, koji se na njega dosta oslanjaju. Trudi se da svoje obaveze na fakultetu uskladi s poslovima u domaćinstvu, a praksa koju je stekao radeći na imanju puno mu znači i koristi da brže i lakše savlada teoriju. Na fakultetu je do sada uglavnom slušao opšte predmete, a tek na trećoj godini dolaze na red stručni i s nestrpljenjem ih očekuje.
Na njivama Paroških proizvodnja povrća se odvija na otvorenom. Povrtarska sezona počinje početkom marta setvom luka, proizvodnjom rasada paprike i bostana i kalemljenjem.
“Ove godine rasad smo izneli na njivu krajem aprila, kaže Dušan. “Baš tada nastupilo je zahlađenje, i zahvaljujući kalemljenom rasadu i dvostrukoj foliji, koja se koristi u tunelskoj proizvodnji, sačuvan je od hladnoće. Prve lubenice su pristigle 25. juna.
Sav rod lubenice Paroški prodaju na kućnom pragu. S otkupnom cenom od 10 dinara po kilogramu nisu zadovoljni, jer je vrlo niska. Smatraju da su mega marketi uneli pometnju na tržište. Takođe, i nekontrolisani uvoz povrća od južnih suseda u velikoj meri ugrožava domaću proizvodnju i remeti je.
Ovogodišnja suša muči sve proizvoače, pa i Paroške. Prošle godine nisu ostvarili visoku zaradu od prodaje luka i krompira, a s obzirom na ovogodišnje vremenske uslove ne nadaju se boljem. Jesenji luk je proletos na veliko prodavan po ceni od 10 dinara po kilogramu što nije dovoljno da pokrije uložena sredstva.
Paroški raspolažu s potrebnom mehanizacijom za proizvodnju kojom se bave, a ove godine su po prvi put konkurisali za sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za nabavku sistema za navodnjavanje “kap po kap”. Na svakoj njivi imaju bunar, što olakšava navodnjavanje bez koga, kažu, povrtarska proizvodnja nije moguća. Dobro bi bilo da se osposobe i stave u funkciju kanali DTD što bi u celom ataru olakšalo navodnjavanje.
Iako je Despotovo povrtarsko selo, udruženje povrtara, ovde nije zaživelo i proizvođači su više okrenuti seoskoj zadruzi. Dušan iznad svega voli poljoprivredu i želi da ostane na selu, iako je svestan da bavljenje ovom delatnošću nije lako. U povrtarskoj proizvodnji neophodno je angažovati radnike, a danas se oni teko nalaze. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom i bez puno ljubavi, vere, strpljenja u ono što se radi nema ni uspeha. Paroški ne žure, čekaju da Dušan završi fakultet, pa će tada zajedno doneti važne odluke, o eventualnom proširenju gazdinstva i kupovini nove mehnizacije.
Autor: T. Gnip
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari