Sa dolaskom hladnije sezone mnoge bašte ostaju prazne, ali samo vredni baštovani znaju da i u ovom periodu mogu da organizuju pravu jesenju baštu sa povrćem kao što su blitva, raskošne biljke kupusa i graškom šećercem. Ako krenete sa organizovanjem bašte u toplim jesenjim danima i redovno zalivate, vaša bašta će izgledati dobro od jeseni do proleća. Saznajte koje je povrće najbolje za sadnju tokom hladne sezone, kako da ga organizujete i pritom vodite računa o dizajnu.

Organizovanje bašte u stilu ključaonice

Dizajn “ključaonice” maksimalno koristi prednosti i nedostatke malih dvorišta. Napravite uzdignute leje ne šire od jednog metra radi lakšeg održavanja i berbe. Održavajte tlo rasteresitim i zdravim tako što ćete hodati samo stazama.

Kreirajte simetrične zasade odgovarajućim bojama i teksturama. Leje su široke oko pola metra i dugački su oko dva metra, spajaju se na jednom kraju i idu u smeru kazaljke na satu: raštan, crvena slačica, brokoli, blitva, crveni kupus…

Organizovanje bašte po redovima

U većem dvorištu, jednostavni pravolinijski redovi imaju svoju lepotu. Napravite leje ne šire od dva metra radi lakšeg održavanja i berbe. Održavajte tlo rasteresitim i zdravim tako što ćete hodati samo stazama.

Na području veličine oko 4 ili 5 metara, zadržali smo leje tako što smo zasadili u trakama po jednu sortu povrća, a zatim napravili pozadinu sa vinovom lozom. Četiri reda su dugačka oko dva metra, različite širine i uključuju smeru kazaljke na satu: crveni kupus, kupus, slačica, blitva, grašak, beli luk, slonovski beli luk, italijanski peršun, celer, rukola, vlašac, endevija, šargarepa…

Zelena salata – puterica Marvel

Zelena salate sorte puterica Marvel, je izrazito slatkog ukusa, ima talasaste listove sa bronzanim vrhovima.

Endivija

Ova mediteranska biljka (koja se još naziva i kovrdžava endivija) ​​je cenjena zbog arome i teksture koju donosi svežim salatama. Endivije su tolerantnije na toplotu od zelene salate, a i brže rastu po hladnom vremenu, obično sazrevaju 90-95 dana nakon setve semena.

Rukola (italijanska)

Nežni listovi daju predivnu aromu salatama i drugim jelima. Za najbolji ukus, berite ih kada budu visoke oko 4 inča.

Ukusna, a zdrava: Rukola nije zahtevna za gajenje

Blitva

Čvrste stabljike blitve dolaze u duginim bojama, uključujući zlatnu, ružičastu, crvenu i belu. Naborani listovi su tamnozeleni.

Blitva – idealno zimsko lisnato povrće za vaše terase!

Crvena slačica

Crvena slačica formira zapanjujuće kestenjaste listove sa jarko zelenim rebrima. Odličan je dodatak salatama i jakim jelima od mesa. Lagani mraz produbljuje ukus i boju.

Kovrdžavi kelj

Kovrdžavi kelj odlično podnosi niske temperature. Listovi postaju slađi nakon mraza.

Toskanski crni kelj

Kvrgavi sivo-zeleni listovi crnog toskanskog kelja su ukusni, ukrasni i izuzetno otporni.

Odlični načini da ga koristite:

• Blanširajte, a zatim dodajte testenini zajedno sa kuvanom italijanskom kobasicom;
• Pržite u tiganju u ekstra devičanskom maslinovom ulju sa limunom i čilijem ili
• Krčkajte dok ne omekša, iseckajte i dodajte u mesne ili vegetarijanske lazanje.

Romanesko brokoli

Višestruke glavice brokolija imaju teksturu i ukus slične blagom karfiolu sa orasima.

Odlični načini da ga koristite:

• Kuvajte cvetove na pari i sipajte dok su još topli sa vašim omiljenim sirćem.
• Propržite cvetiće na puteru sa semenom slačice ili kima.
• Cvetiće pecite na maslinovom ulju, sa maslinama i prepolovljenom ljutikom.

Karfiol

Kafriol ima okrugle, kremasto bele glave koje dostižu 7 do 8 inča u prečniku, sa bogatim ukusom.

Sve što treba da znate o gajenju karfiola

Kelj

Kelj formira čvrste glavice, idealne za blisku sadnju.

Odlični načini da ga koristite:

• Pržite sa maslinovim uljem, lukom, slaninom i semenom kima.
• Krupno iseckati i propržiti na puteru sa krompirom isečenim na kockice.
• Pojedine listove kuvajte na pari dok ne omekšaju, a zatim ih koristite kao obloge za pečenje ribe.

Kelj – jedna od najzdravijih kupusnjača koja odlično prezimljava!

Crveni kupus

Zadivljujući i u bašti i na tanjiru, crveni dragulj formira duboke borde listove u skoro savršeno okruglim glavicama. Blagi ukus, oštra tekstura i zadivljujuća boja čine ga jednim od naših favorita za sadnju u hladnoj sezoni.

Napa (kineski) kupus

Blagog ukusa i hrskave teksture, Napa kupus je ukusan dodatak supama i salatama. Određene sorte daju čvrste, velike glavice koje se dobro čuvaju.

Odlični načini da ga koristite:

• Narežite i pržite sa dosta belog luka i maslinovog ulja;
• Dodajte u vruću supu i ostavite da omekša pre serviranja ili
• Tanko isecite i jedite ga sirovog, prelijte susamovim uljem, pirinčanim vinskim sirćetom i iseckanim bademima.

Raštan

Raštan ima velike, plavo-zelene listove i imaju ukus kao kombinacija kupusa i kelja. Ukus se poboljšava nakon blagog mraza.

Crveni bok čoi

Slično kao i zelenim sortama po ukusu, crveni bok čoi raste i daje prelepe crvenkaste listove koji produbljuju boju na nižim temperaturama. Pokidajte spoljne listove i dodajte ih u mešavine salata ili isecite celu biljku da se prži.

Dosadila vam je zelena salata? Dajemo vam 6 predloga šta još možete saditi!

Mladi crni luk

I beli i zeleni deo imaju jak, pikantan ukus.

Da li ste već posadili mladi luk u plasteniku? – Jesen je pravo vreme za to!

Slonovski beli luk

Blisko povezan sa prazilukom, slonovski beli luk formira neobično velike jestive lukovice sa blagim ukusom belog luka. Mlado lišće se takođe može iseći i koristiti kao mladi luk.

Beli luk veličine kupusa!

Grašak šećerac

Uzgajajte visoki grašak uz pomoć rešetke ili izaberite sortu grmlja koja ne zahteva podršku. „Super Sugar Snap“ (na slici) je visokorastuća sorta koja se može jesti ili kao cela mahuna kada se bere mlada ili ostavi na lozi i bere za ljuštenje graška.

Celer

Ova lisnata biljka je više o intenzivnom ukusu celera nego o hrskavoj stabljici. Držite ga pri ruci za dodavanje u supu. Kako se gaji celer?

Celer – kultura sa najstabilnijom cenom na tržištu

Šargarepa

Započnite seme šargarepe u peskovitom tlu potpuno bez kamenja i grudvica. „Ljubičasto sunce“ proizvodi tamno ljubičastu šargarepu sa zlatnim izbojem u sredini – posebno lepo isečenu u salatama.

Šargarepa – ponos begečkih povrtara

Saveti za sadnju

Zemljište za sadnju

Obradite gredicu baštenskom grabuljom da biste uklonili kamenje i razbili grudve pre nego što zahladni i zemlja očvrsne. Zatim pokrijte zemlju sa nekoliko centimetara komposta i ponovo zagladite.

Sadnja biljaka

Većinu semena započnite u zatvorenom prostoru u septembru (osim rukole, koju možete posejati direktno u zemlju). Zatim presadite sadnice na otvorenom šest do osam nedelja kasnije. U hladnim klimatskim uslovima, sadite u proleće.

Uvek posejte dodatno seme u slučaju da neko ne isklija, i zadržite višak sadnica u slučaju da bilo koja biljka u zemlji propadne.

Razmak između biljaka

Iako treba pratiti preporuke o razmaku između biljka ili semena, savet je da razmaknete još malo sadnice po obodima tako će gredice izgledati bujnije.

Saveti za dizajn bašte:

Sadite kontrasne biljke

Postavite različite oblike i boje biljaka jednu pored druge. Recimo, kockasto zeleni listovi slačice se dobr slažu sa ljubičastim kupusom.

Dodajte i cveće

Po obodima možete dodati i neko zimsko cveće. A kako neke ukrasne biljke imaju i jestive cvetove mogu biti dobar izvor i za zimske salate.

U oktobru posadite DAN I NOĆ – biljku sa laticama nalik krlima leptira

Koristite potporu za sadnju

Napravite jednostavnu rešetku A-okvira od drveta i žice da biste poduprli grašak

Neka bude obilno

Posadite useve koje proizvode tokom cele sezone, poput kelja i blitve. Oni će ostati u bašti i održavati njenu strukturu dok izvlačite one koje jednom plodonose, poput kupusa.

Saveti za berbu

Secite često spoljne listove zeleniša u hladnoj sezoni – kao što su kelj, slačica i blitva – da biste podstakli da se formiraju novi listovi. Za useve koji formiraju glavicu kao što su karfiol i kupus, koristite sekače da odsečete glavice kada su čvrste i dobro formirane. Kada rukola dostigne visinu od 4 do 6 inča, smanjite je na 1 do 2 inča kako bi ponovo izrasla.