Poslednjih godina sve je više zelenih, nedozrelih ili pak prezrelih plodova pardajza na pijacama, u marketima ili piljarama? Razlog je što više ne jedemo domaće plodove paradajza, već paradajz iz uvoza! Nelojalna konkurencija sa kojom se bore mnogi povrtari iz trsteničkog kraja utiče i na potrošače koji već godinama ne mogu nigde da kupe sočan i ukusan paradajz.

Znanje, iskustvo i tradicija u gajenju povrća definitivno ne manjkaju proizvođačima u okolini Kruševca i Trstenika. Što na otvorenom, što pod plastenicima, ovdašnji povratari našli su neku profitabilnu računicu proizvodnji povrtarskih kultura. Ipak ono što ih poslednjih godina muči jeste nelojalna konkurencija i uvoz paradajza iz drugih zemalja. Kako kaže naš domaćin Marko Matić iz Počekovine to u velikoj meri obara naše cene.

U trsteničkom kraju, kaže Marko, proizvođači se poslednjih godina sve više odlučuju na plasteničku proizvodnju, proizvodnja na otovrenom stagnira. Ipak ono što remeti posao i umanjuje profitabilnost proizvodnje jeste nelojalna konkurencija, odnosno neregulisan uvoz.

Uvoz utiče domaću proizvodnju paradajza

Marko kaže da je povrće koje dolazi iz ovog kraja toliko kvalitetno da su nekada ovdašnji portari držali čitavu ulicu na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, a danas su mnogi od njih odustali upravo zbog nekontrolisanog uvoza. Naš domaćin podseća da su cene svega drastično porasle, a samim ti i cena reporomaterijala i čitave proizvodnje, pa je mnogima teško da održe isplativost.

Povrće koje se uvozi iz Srbiju najčešće dolazi iz Albanije, Turske ili Grčke. Niska cena ovih proizvoda koji se uvoze dodatno obara cene našim proizvođačima. Ali ono što je i za potrošače zabrinjavajuće jeste kvalitet tih plodova. Marko kaže da je kvalitet uvoznog paradajza iz Albanije i Makedonije na jako niskom nivou i zato upozorava naše potrošače da kupuju samo naše domaće proizvode.

Proizvođači iz drugih zemalja imaju blaže zime, pa plodovi paradajza stižu ranije i samim tim mogu se pre naći na našim tezgama. Potrošaći u želi da pojedu prvi plodove ovog preukusnog povrća često uzimaju i paradajz lošeg kvaliteta.

Ipak ovo nije jedina prednost koja ide na ruku ovim proizvođačima. Naime, prema Markovim rečima, naša zemlja je nedavno napravila sporazum sa ovim zemljama da čime je olakšala uslove i omogućila da njihova roba još lakše da uđe na naše tržište.

Marko apeluje na Ministarstvo poljoprivrede da reguliše uvoz paradajza iz drugih zemalja i da na neki način da prednost domaćim proizvođačima i proizvodima. Jer kako, ovaj povrtar kaže, ako se ovako nastavi, mnogi mladi ljudi će odustati od proizvodnje i života na selu zbog nemogućnosti da nađu isplativost u ovoj računici.

Ne vremenski uslovi ne idu na ruku povrtarima

Pored toga veliki problem predstavljaju i klimatske promene, koje iz godine u godinu postaju sve drastičnije, i povrtaima u ovom kraju nanose velike štete. Protekle godine uništilo je i pocepalo mnoge plastenike i oštetilo povrće. Marko kaže da ni on ni njegove komšije nisu dobile pomoć od države kako bi saniralo štetu.

Kako prepoznati domaći paradajz?

Poslednjih godina sve je više zelenih, nedozrelih ili pak prezrelih plodova pardajza na pijacama, u marketima ili piljarama. Svaki treći ili četvrti plod je ukusan, zreo i sočan, e to je pravi domaći paradajz. A kako ga pronaći na pijacama evo saveta!

Ako želite pravi domaći paradajz nikako nemojte kupovati već upakovane plodove, niti one koji su identičnog izgleda i veličine. Kod pravog domaćeg paradajza karakteristika je različita veličina svakog ploda. Na pijacama je dobro birati stare sorte kao što je jabučar čiji su plodovi različite veličine. Prskan paradajz uglavnom je istog oblika i deluje gotovo plastično i neprirodno rumeno.

Neprskan paradajz nema zelenu peteljku unutra nasred ploda, a boja im je ujednačeno crvena spolja i iznutra, odnosno od kore do srca. Domaći pradajz obično malo ispuca oko peteljke, što je znak da nije hemijski tretiran.

Miris paradajz takođe krije tajnu. Ako osećate jaku aromu zemlje, vrta i paradajza, tada u ruci imate domaći proizvod. Takođe, izbegavajte kupovinu paradajza upakovanog u plasticne kutije i folije jer takav proizvod ne možete pogledati, pomirisati i stisnuti.

Sagovornik: Marko Matić iz Počekovine