Nije neuobičajeno videti da paradajz puca, da se plod cepa, što se može dogoditi u bilo kojoj fazi – dok je zelen ili zreo. Ukoliko uzgajate paradajz, velike su šanse da ste imali priliku da gledate vaše plodove kako divno sazrevaju, a onda odjednom pucaju. Objasnićemo zašto se to događa, kao i kako se može sprečiti.
Zašto paradajz puca?
Paradajz se cepa usled oscilacija u količini vode koju prima. Šta to zapravo znači? Kada paradajz raste u uslovima suše ili se slabije zaliva, jaka kiša može prouzrokovati da unutrašnjost raste brže od spoljašnje kore, što dovodi do pucanja paradajza kako bi se oslobodio unutrašnji pritisak.
Možda vas zanima
Paradajz može pucati na dva različita načina: vertikalno pucanje, gde se pucanje proteže od vrha ploda do dna, i kružno pucanje, koje se od osnove često proteže bočno po celom paradajzu.
Iako obe vrsta pucanja mogu omogućiti štetočinama da uđu u plod i izazovu truljenje, kružno pucanje ponekad nije ozbiljno. Ukoliko pucanje ne otkriva mnogo unutrašnjost ploda, možete mu dozvoliti da ostane da sazri, ali pazite na njega.
Zeleni plodovi paradajza koji se cepaju verovatnije će istrunuti pre sazrevanja, nego paradajz koji se cepa u kasnijoj fazi rasta.
Kako sprečiti pucanje paradajza
Ne možete uvek sprečiti cepanje paradajza. Nekada je dovoljno da jedan pljusak nabaci veću količinu kiše na vašu baštu, što može dovesti do rascepa paradajza bez obzira šta radite. Međutim, možete smanjiti verovatnoću da će se vaš paradajz rascepi ako uradite sledeće:
- Paradajz puca nakon što primi previše vode nakon sušnog perioda. Održavanje konstantne vlažnosti vaših biljaka može pomoći u sprečavanju cepanja minimiziranjem uticaja iznenadne obilne kiše, jer vaše biljke neće trpeti šok od prekomerne vode nakon stalnih suvih uslova.
- Zalivajte redovno i dubinski: zalivajte svoje biljke paradajza svaka dva do tri dana tokom leta. Za zalivanje uvek možete da primenite i test prstima: zabijte kažiprst u zemlju do dubine od 2,5 cm. Ako je vlažno, nema potrebe za zalivanjem. Ako je suvo, dodajte vodu
- Kada zalivate, ciljajte na dno biljke i izbegavajte prskanje zemlje po listovima da biste sprečili širenje bolesti koje se prenose zemljom kao što je septorija. Zalivajte duboko ili koristite navodnjavanje kap po kap.
- Malčirajte: obezbedite svojim biljkama sloj od 5 do 7 cm organskog malča, kao što su slama, borove iglice ili iseckana kora. Malč pomaže u održavanju konstantnog nivoa vlage u zemljištu, a vi ćete imati manje problema sa cepanjem plodova.
- Uzgajajte otporne sorte: proverite etiketu biljke ili katalog semena za vrste koje su otporne na cepanje. Mnoge hibridne sorte nude otpornost na bolesti i visoku produktivnost i manje su sklone cepanju.
- Rano berite paradajz: vaš paradajz je skoro zreo, a pčekuju se kiše? Uberite paradajz pre nego što ga preplavi dodatna vlaga. Paradajz koji je počeo da menja boju sazreće na ili van loze, pa ih uberite pre oluje i stavite na prozorsku dasku da biste završili proces zrenja. Sporedna korist rane berbe je i ta što su manje šanse da štetočine pojedu vaše plodove.
- Obezbedite dobru drenažu: sadnja paradajza u uzdignutim lejama ili kontejnerima sa drenažnim rupama nudi najbolju drenažu za vaše biljke ako se dese pljuskovi. U ovakvom načinu uzgoja pazite da koristite dobro, rastresito tlo koje se ne zbija. Pošto hranljive materije izlaze iz kontejnera dok voda otiče, hranite ih organskim đubrivom u skladu sa uputstvima na etiketi.
Pucanje paradajza – šta uraditi sa plodovima?
Ako vam se paradajz pocepa, važno je da ga uberete što je pre moguće. Kada pukne, paradajz je mnogo podložniji truleži i oštećenju od strane štetočina.
Ukoliko ga uberete na vreme, velika je verovatnoća da još uvek možete da jedete takav paradajz. Pažljivo ga pregledajte da li ima bilo kakvih znakova insekata ili truleži. Bacite plodove koji mirišu na kiselo ili koji cure.
Paradajz koji je pukao se ne može dugo čuvati, pa ga jedite odmah ili ga upotrebite tokom kuvanja.
Izvor: The Spruce
Komentari