Zbog želje da što ranije dobiju plodove, povrtari greše prilikom žetve ili sadnje kupusa, luka i šargarepe, pa umesto plodova dobijaju procvetale biljke.
Ove dvogodišnje biljke, u izuzetnim uslovima, mogu biti i jednogodišnje, ukoliko prežive proces jarovizacije (fiziološki i biološki proces u organizmu biljke, nakon kojeg prelaze iz vegetativne u fazu formiranja cvetova i semena). Za biljke kod kojih čovek u ishrani koristi vegetativne delove, cvetanje je nepoželjno, osim kada se radi o proizvodnji semena.
Značaj temperatura u vreme rasta pojedinih dvogodišnjih kultura izuzetno je veliki. Povrtari neretko za procvetavanje okrivljuju seme ili same proizvođače, ne shvatajući značaj temperature za svaku od faza kroz koju pomenuto povrće prolazi.
Možda vas zanima
Optimalna temperatura za nicanje i rast luka, kupusa i šargarepe i temperatura na kojoj se odvija proces jarovizacije:
Nicanje | Rast | Jarovizacija | |
Luk | 15°C | 18-22°C | 12-13°C |
Kupus | 20°C | 15-20°C | 2-10°C |
Mrkva | 20°C | 20-22°C | 5-8°C |
Kupus, šargarepa i luk su biljke koje počinju da rastu na niskim temperaturama. Proces jarovizacije se razlikuje kod pojedinih vrsta, ali se kod svih odvija u već formiranoj biljci (koja ima list, stablo i koren), a ne u semenu.
Proces jarovizacije se kod luka odvija pri temperaturi od 12-13°C, tokom 15-25 dana. Ako vam luk iz apadžika procveta u proleće, bio je krupan i čuvan u neadekvatnim uslovima.
Kod kupusa se jarovizacija odvija pri temperaturi 2-10°C, tokom 10-20 dana. Ako se rasad ranog kupusa iznese u polje tokom marta, postoji opasnost da deo biljaka procveta pre formiranja glavica.
Saveti za zimsku proizvodnju kupusa
Jarovizacija se kod šargarepe odvija tokom 10-20 dana, pri temperaturi od 5-8°C. Povrtari koji šargarepu sade u novembru, decembru, januaru ili februaru, izlažu se mogućnosti da im usev procveta pre formiranja korena koji je pogodan za upotrebu.
Ukoliko dođe do toga, biljke koje počnu da formiraju cvet najbolje je počupati pre nego što se razviju i na taj način umanjiti štetu od procvetavanja što je više moguće.
Izvor: Svet povrća, dr Ivo Đinović
Komentari