Promenljivo vreme sa čestim padavinama tokom maja i juna nepovoljno je uticalo na povrće. Na njemu su se javile razne bolesti koje ugrožavaju bilje i smanjuju prinose. Kako u ovim uslovima sačuvati i na što bolji način zaštiti povrće, savete daju stručnjaci.
Sa Marijom Vuković, diplomiranim inženjerom zaštite bilja, popričali smo o najčešćim bolestima i insektima koji napadaju povrće, kao i o načinu na koji ga možemo u predstojećim letnjim mesecima zaštititi.
Možda vas zanima
„Dosta ljudi gaji povrće za prodaju, a takođe mnogo je onih koji gaje povrće iz hobija i sporedne delatnosti. Ove godine nije tako lako zaštititi biljke zbog promenljivog vremena i temperaturnih oscilacija, što utiče na pojavu bolesti i štetočina. Zbog toga treba posebnu pažnju obratiti na zaštitu bilja.“
Ove godine nije tako lako zaštititi biljke zbog promenljivog vremena i temperaturnih oscilacija, što utiče na pojavu bolesti i štetočina.
„Na svom povrću, a naročito na paradajzu, paprici, krastavcu, što su kod nas glavne kulture za gajenje, javljaju se bolesti, a to su plamenjača, siva trulež, dok na paradajzu u prizemnim delovima biljke može da se javi i bela noga. U svrhu suzbijanja tih bolesti koriste se fungicidi koje je jako bitno koristiti preventivno, jer sprečavaju oboljenje biljke. Takođe je neophodno dodati i preventivnu zaštitu protiv sive truleži i pegavosti lista.“
„Smena toplog i hladnog vremena prija i insektima. Vaši i grinje su u periodu razmnožavanja, a izazivaju kovrdžavost lista. Za vaši je bitno koristiti insekticide, dok je za grinje koje vole toplu sredinu i teško su uočljivi, neophodno koristiti akaricide.“
Za vaši je bitno koristiti insekticide, dok je za grinje koje vole toplu sredinu i teško su uočljivi, neophodno koristiti akaricide.
„Gajenje u plastenicima ne podrazumeva da je biljka oslobođena od bolesti i štetočina. U plastenicima takođe može doći do bolesti, ne u tolikoj meri kao napolju, jer biljke nisu toliko izložene spoljašnjem uticaju. U plastenicima se mora voditi računa o provetravanju da se vlaga ne bi toliko zadržavala. Neophodno je okopavanje biljaka, a mogu se koristiti isti preparati u zaštiti bilja kao i na otvorenom.“
„Kada su proizvodi bliže berbi, neophodno je voditi računa i o karenci, odnosno o vremenu koje protekne od poslednje primene preparata do berbe. Kada je velika vlaga, može doći do zagušenja korenovog sistema, pa zbog toga može da se radi i prihrana preko lista preparatima koji se koriste za folijarnu prihranu“, savetuje Marina Vuković, dipl. inženjer bilja.
Autor: Mirjana Stepić
Sagovornik: Marina Vuković, dipl. inženjer bilja
Foto: www.pixabay.com
Komentari