Razlozi neželjenih i niskih prinosa pasulja su mnogobrojni. Mnogi od njih su, nažalost, rezultat čestih zabluda koje prate setvu ove povrtarske kulture.
Zabluda:
Često preovladava mišljenje da pasulj ne treba đubriti, zbog čega se on često seje na najsiromašnijim parcelama. Proizvođači pored toga što ne đubre usev često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa.
Ipak, ovakvo razmišljanje kojim se često vode naši povrtari je velika zabluda. Za ostvarivanje visokog prinosa pasulja, kao i bilo koje biljke, zemljište mora biti opskrbljeno hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa.
Možda vas zanima
Istina:
Iako su potrebe pasulja za azotom velike, biljke to obezbeđuju u količini od 80 posto putem kvržičnih bakterija a 20 posto iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama. Ipak, biljkama pasulja je azot iz đubriva itekako potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice.
Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je takođe veoma značajno. Najveći deo ovih hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije, u periodu od nicanja do cvetanja biljke usvoje 90-95 posto od ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintezivnije usvajanje je u fazi cvetanja. Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu.
Komentari