Donosimo vam osnovni, standardni plan rotacije useva za 3 godine koji preferiraju mnogi vrtlari, jer je veoma jednostavan.
Ovakva rotacija useva je snažno promovisana za vreme Drugog svetsko rata kao deo plana useva koji je osmišljen kako bi pružio porodicama potrebno povrće za ishranu sa parcele standardne veličine.
Nije savšen i uvek može bolje, ali je jednostavan za razumevanje i lak za praćenje.
možda vas zanima
Ono što bismo istakli je da se u ovom planu pretpostavlja da ćete uzgajati puno korenastog bilja, krompira i kupusnjača.
Najvažnija stvar koju treba imati na umu kod plodoreda je izbegavanje uzgajanja istog useva na istom mestu dve godine zaredom.
Trogodišnji plan rotacije useva
Postupak se započinje na zimu, kako bi se tlo pripremilo, a bašta se deli na 3 dela.
Na parcelu 1 stavlja se stajsko đubrivo samo na deo gde će se posaditi krompir, što će da ga hrani tokom vegetacije. Azot u stajnjaku će tlo učini blago kiselim, što je u redu za krompir. Ostale korenaste biljke ne vole đubreno zemljište, pa prelaze u drugu polovinu.
Na parceli 2 dodaje se kreč da bi nivo pH narastao na neutralnih 7 za porodicu kupusnjača.
Na parceli 3 se ne radi ništa, iako bi malč sa kompostom, ako je dostupan, bio od koristi.
PARCELE | Prva godina | Druga godina | Treća godina |
Parcela 1 | Korenasto povrće i krompir, nakon čega sledi kreč u jesen | Kupusnjače i mahunarke, nakon čega sledi malč sa kompostom | Sve ostalo, nakon čega sledi stajsko đubrivo u jesen |
Parcela 2 | Kupusnjače i mahunarke, nakon čega sledi malč sa kompostom | Sve ostalo, nakon čega sledi stajsko đubrivo u jesen | Korenasto povrće i krompir, nakon čega sledi kreč u jesen |
Parcela 3 | Sve ostalo, nakon čega sledi stajsko đubrivo u jesen | Korenasto povrće i krompir, nakon čega sledi kreč u jesen | Kupusnjače i mahunarke, nakon čega sledi malč sa kompostom |
Teška, glinena zemljišta verovatno ćete prekopati pre svake zime kako biste omogućili da mraz smrzavanjem i odmrzavanjem razbije tlo.
Kod laganih tla bilo bi dobro da se zaseju usevi koji prezimljavaju i predstavljaju biljno đubrivo kako bi se zadržale hranljive materije koje bi kiša isprala.
Zeleno đubrivo od biljaka može da se ukopa u zemlju na proleće kako bi se oslobodili hranljivi sastojci i poboljšao nivo humusa u tlu.
Izvor: Allotment
Komentari