Povrtar Slavoljub Nikolić iz sela Despotovo, uz malo sreće može da ostvari i do 100 tona kupusa po hektaru. A kao i on mnogi proizvođači iz ovog kraja najveći profit vide u povrtarstvu i to pre svega od gajenja kupusa.
„To je onako, kako bih rekao, vrhunski prinos. To je trenutno maksimalno što je iko ostvario. Moguće je, ali mora biti urađeno sve onako kako treba: mora priprema biti dobra, mora proizvodnja rasada da bude dobra…Ovo je, da napomenem, kontejnerski rasad, nije čupanac bio“, priča nam Slavoljub.
Možda vas zanima
Kako kaže, po nekoj ceni od 12 eurocenti on misli da može da dobro da se zaradi u zavisnosti koje su količine. Čak i ako su količine nešto veće i ide nešto jefitnije. Prema njegovim rečima, po ceni od 10 do 12 eurocenti ide na veliko prodaja.
Osim što je profit dobar, ova proizvodnja nije puno zahtevna ali se plodored mora poštovati.
„Ako poredimo sa ostalim, pošto se naše gazdinstvo bavi proizvodnjom i luka i krompira, ako poredimo tu proizvodnju, dosta je jeftinija i ekonomski se manje ulaže“, navodi Slavoljub.
Prema njegovim rečima, ova proizvodnja je manje zahtevna i može da bude isplativa. U zavisnosti od godine do godine i tržišta njemu je zanimljiva za proizvodnju.
„U Despotovu se dugo sadi kupus, tako da ima neku tradiciju“, zaključuje Slavoljub.
Pre kupusa, na istoj parceli je bio zimski luk. Kako Slavoljub navodi, on se u junu-julu skida. Nakon toga pripremaju parcelu za rasađivanje kupusa, što je neki period tokom jula.
U poređenju sa ostalim povrtarskim kulturama proizvodnja kupusa zahteva najmanja početna ulaganja i ne opterećuje dodatno budžet.
„Ja bih rekao da najmanje opterećuje u odnosu na druge povrtarske kulture. Što se tiče semena to je relativna stvar, u zavisnosti od hibrida. Znači, ide osnovna obrada isto, oranje, priprema, đubrivo – to je slično kao kod neke povrtarske kulture, međutim, sve ostalo što se tiče zaštite, navodnjavanja, skidanje useva – sve su to dosta niži troškovi“, potvrđuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, oni nemaju problema sa prodajom i nikada je nisu imali.
„Prodaje se. Ide i za izvoz, ide i za markete, ide na kvantaše, na pijace… imamo raznovrsne kupce. Radimo to dugo godina, tako da nam prodaja nikada nije bila problem. Sve je pitanje cene, koliko će se zaraditi i da li će se zaraditi, a što se tiče prodaje – nikada nije bila problem“, zaključuje Slavoljub.
Sagovornik: Slavoljub Nikolić, proizvođač iz Despotova
Komentari